• Српски
  • English
  • Русский

Amfilohije

KOSOVO.NET - previous Diocesan site

News about Kosovo and Metohija

Help Kosovo and Metohija


Покушај протеривања Епископа Теодосија са Косова и Метохије - случај манастира Дечани, август-новембар 2008. год.

22. January 2011 - 22:50
Printer-friendly versionPrinter-friendly version

У наставку доносимо детаљан извештај о току збивања поводом покушаја рашчињеног Еп. Артемија (тј. м. Артемија Радосављевића) да у августу 2008. године, злоупотребљавајући свој тадашњи положај епархијског архијереја смени и протера са Косова и Метохије игумана манастира Високи Дечани Еп. Теодосија и то без икаквог консултовања Св. Арх. Синода и Сабора. Ова неканонска одлука још је више запрепашћујућа имајући у виду да је Еп. Теодосије требао да буде СМЕЊЕН И ПРОТЕРАН ЗБОГ ПОСЛУШНОСТИ СВ. АРХ. СИНОДУ И САБОРУ СПЦ. Ова чињеница веома јасно показује да је бивши Еп. Артемије још 2008. године де факто издвојио Епархију из канонског поретка СПЦ и понашао се као својеврсни "аутокефални поглавар". Једини "грех" Еп. Теодосија, а самим тим и његове братије ман. Дечани који су сасвим разумљиво и оправдано стали у његову заштиту, био је што је, како и сам бивши Еп. Артемије каже у образложењу своје одлуке, што је Еп. Теодосије био тако веран и одан Св. Арх. Сабору и Синоду да сада "сазлужује" да буде прогнан из Епархије да им још верније служи. Свети Архијерејски Синод је сасвим благовремено схватио суштину проблема и убедио тадашњег Владику да обустави све своје одлуке до новембарског Сабора 2008. год. када су оне све коначно одбачене и Еп. Артемије још једном "умољен" да поштује црквени поредак.

Треба напоменути да следбеници сада већ рашчињеног Епископа Артемија често помињу да су дечански свештеномонаси, који су стављени привремено под забрану свештенодејства, служили противно забрани Епископа. Наравно, реч је о отвореној неистини јер је на Св. Арх. Синоду 26. августа сам Еп. Артемије обуставио своје одлуке по захтеву Синода тако да је прва литургија на којој су ови свештеномонаси служили (28. августа на Вел. Госпојину) служена у потпуности канонски. Као што се може видети из детаљног прегледа свих збивања везаних за ове догађаје, Еп. Артемије је покушао да на основу ове неистине оптужи монахе у Дечанима и позове их на црквени суд због "служења под забраном", на што је 2. октобра Св. Арх. Синод реаговао подсетивши Владику да је сопственим прихватањем обуставио одлуке против дечанских свештеномонаха.

Покушај протеривања Еп. Тедососија и разбијања братства манастира Високи Дечани један је од релевантних показатеља посуновраћене црквене свести бившег Еп. Артемија, који је због сопственог сукоба са Сабором и Синодом СПЦ покушао да разбије једно од најбројнијих монашких братстава СПЦ.

 

ПРЕГЛЕД ДОГАЂАЈА ВЕЗАНИХ ЗА ОДЛУКЕ ЕП. АРТЕМИЈА ПРОТИВ ЕП. ТЕОДОСИЈА И ДЕЧАНСКИХ МОНАХА, АВГУСТ-НОВЕМБАР 2008

1.      Епископ Артемије је својим одлукама 18. и 20. августа 2008. без претходног црквено-судског процеса, утврђивања кривице и свих других предуслова предвиђеним канонима Цркве и Уставом СПЦ, не само разрешио игуманства и дужности Викарног Епископа Теодосија, већ је и њему исабрату манастира Високи Дечани протосинђелу Сави (Јањићу) наредио да напусте територију ЕРП у току истог дана по пријему ових аката. Будући да Епископима једино суди Св. Арх. Синод и Сабор, покушај протеривања са Косова и Метохије Викарног Еп. Теодосија и то због послушности Архијерејском Сабору је одлука без преседана у новијој историји СПЦ. Ова одлука је донесена без консултације са Св. Арх. Синодом, а са конкретним циљем да се спречи спровођење одлука Св. Арх. Сабора везаних за обнову и пријем обновљених објеката на Косову и Метохији и тако блокира рад Еп. Теодосија, који је поред тога што је члан Св. Арх. Сабора и потпредседник Косовског одбора САС СПЦ. То се јасно види јер је овој одлуци претходило писмо Еп. Артемија Ебр. 685 од 10. августа 2008. године у коме се након низа оптужби на рачун Еп. Теодосија који учествује у обнови по Меморандуму од њега експлицитно тражи да у року од три дана прекине учешће у обнови и заустави све радове (ПРИЛОГ БР 1).[1]

2.      Епископ Теодосије, који је према Епископској заклетви био дужан да поштује одлуке Св. Арх. Сабора и обавља дужност која му је поверена и редовно потврђивана од стране Св. Арх. Сабора од 2005. године надаље, одговорио је смирено Еп. Артемију писмом од 13. августа 2008. године у коме је објаснио да му је учешће у пословима обнове по Меморандуму поверено од Св. Арх. Сабора СПЦ и да поштовање тих одлука не доводи у питање његову личну лојалност према Еп. Артемију као свом Епархијском Архијереју (ПРИЛОГ БР 2).[2] Одлука о смени Еп. Теодосија је уследила непосредно након овог одговора.

3.      Имајући у виду све горе речено сасвим је јасно да је Еп. Артемије донео одлуку о смени Еп. Теодосија након ове кореспонденције због Теодосијевог извршавања Саборских одлука постављајући себе као епархијског архијереја изнад Св. Арх. Сабора. Уосталом, у одлуци о смени бр. 716 написаној 18. августа (а предатој у Дечанима 22. августа 2008. год) јасно се каже „Одлучили смо да Вас ослободимо свих обавеза и дужности у Епархији рашко-призренскоји да Вас ставимо на располагање Светом архијерејском сабору и синоду, којима сте тако верно и свесрдно одани, како бисте их и даље могли слушати и њихове одлуке извршавати, али Ван граница наше Епархије“. (ПРИЛОГ БР 3)

4.      У свему овоме треба посебно имати у виду да Епископ Артемије није најпре лично позвао Еп. Теодосија и изнео му свој став и предао му акт, већ је дан пре догађаја у Дечанима, 21. августа у манастир послао протосинђела Симеона Виловског (претходно ослуђеног од стране Сабора 2006. год због ширења неслоге и неканонских активности) са још двојицом епархијских службеника са циљем да саберу монашко братство и прочитају им одлуке већ унапред написане (18. и 20 августа о смени Теодосија и Саве). Дакле, смену Викарног Епископа Епископ Артемије је препустио свом секретару Симеону Виловском као да је реч о неком помоћном раднику у Епархији, а не о Викарном Епископу и игуману најбројнијег манастира у ЕРП. Пошто је Еп. Теодосије слутио о чему је реч одбио је да удовољи Симеону и окупи братство па је зато наредног дана, 22. августа у манастир дошао сам Владика Артемије у пратњи протосинђела Симеона како би прочитао одлуке и званично сменио свог Викара. Ово је веома важно јер показује улогу Виловског у целом случају. Пс. Симеон је 21. августа врло дрско и грубо наступио према Еп. Теодосију као да не разговара са Епископом и стога је сасвим јасно разумети колико је то незадовољства изазвало међу братијом. Иако је након Симеоновог одласка 21. августа Еп. Теодосије молио Владику Артемија да дође у манастир и разговара са братијом наредног дана без Симеона, Еп. Артемије је  22. августа ујутро дошао са пс. Симеоном не да разговара, како је сам рекао, већ да „саопшти и уручи акте“ које је донео.

5.      Ове одлуке Еп. Артемија су сасвим разумљиво доживљене од стране Братства Mанастира Високи Дечани као злоупотреба архијерејске власти у циљу разбијања најбројнијег мушког манастира у СПЦ, што је и изазвало спонтану реакцију тројице монаха који су пс. Симеона (Виловског) изнели из манастира 22. августа како би спречили насилну смену Управе Mанастира. Наредног дана, 23. августа је Еп. Артемије послао нове акте (ПРИЛОГ БР 4) бр. 723, 724 и 725 (забрана свештенодејства јрм. Сави због вербалног негодовања на смену Еп.Теодосија и казне јрм. Данилу, м. Исаији и м Језекиљу због изношења Симеона)

6.      Покушаји Eп. Артемија да се смена Управе Mанастира Дечана представи као наводна реакција на „побуну“ у Mанaстиру Дечани и измишљено наводно „злостављање“ о. Симеона[3] представљају само замену теза. Ова прича је после ширена преко епархијског сајта и створила је утисак да су Владика и Симеон мирно посетили манастир Дечани, а да је братија насрнула на Симеона из чиста мира након чега је Владика одлучио да казни братију (каква груба манипулација и лаж). Одлука о смени Eп. Теодосија и његовом протеривању из Епархије РП је донешена, потписана и заведена ПЕТ ДАНА пре догађаја у Дечанима и свега што је уследило. Епископ Теодосије је како је горе наведено неколико дана пре ових догађаја (10. августа) примио акт од Еп. Артемија којим је стављен пред избор да ли, да као Викарни Епископ који учествује у раду Св. Арх.Сабора и у складу са савешћу и архијерејским заветом врши од Сабора му поверене дужности или да ауторитет Сабора погази послушањем свом надлежном Aрхијереју и духовнику, који то од њега захтева и наређује му да прекине од Сабора и Синода му поверене послове. Братство Манастира Дечани је, на сличан начин 22. августа 2008. год. стављено пред избор да ли да прихвати чак и без икаквог разговора смену и протеривање свог Игумана и његовог заменика на основу већ унапред потписаних аката (пресуда) без суђења и доказане кривице (тј. криви су јер поштују Сабор више него духовника), или да се томе супротстави и заштити свој Манастир од растурања и насилне смене Mанастирске управе. (Еп. Теодосије је детаљно о целом догађају обавестио Св. Синод – (ПРИЛОГ БР 5)

7.      Из акта Еп. Артемија којим разрешује Eп. Теодосија његових дужности сасвим се јасно наводи да је његова „кривица“ само у томе што је „верно и свесрдно одан Св. Арх. Сабору и Синоду“  и зато му се поручује да и „даље слуша извршава њихове одлуке, али ван граница наше Епархије“, тј. ван Епархије РП, као да је та Епархија изван Синода и Сабора, тј. изван СПЦрквe! Ова одлука чињенично показује да Еп. Артемије не признаје ни ауторитет Св. Арх. Синода ни Св. Арх. Сабора на територији своје Епархије и да од свог Викара и монаха у Mанастиру где је Еп. Теодосије Игуман захтева послушност која Mанастир Дечане доводи у директну колизију и својеврсну схизму у односу на осталу СПЦ.Одлуке од 18. и 20. августа 2008. год. против Еп. Теодосија и протосинђела Саве су донешене у гневу, без икаквог претходног разговора или очинског и пастирског савета, опомене или укора што предвиђа Устав СПЦ. Протосинђел Симеон је годинама инсистирао да се уклони Eп. Теодосије[4] и зато је управо он  22. августа 2008. први дошао да смени Eп. Теодосија и да му пресуди са већ потписаним актима пред свом Дечанском братијом користећи ауторитет који му је дао Eп. Артемије. Дакле, одлуку о кажњавању једног Eпископа, коју по канонима и Уставу СПЦ не може донети ни надлежни Епархијски Архијереј без саборских тела, у овом случају требало је да изврши протосинђел Симеон.

8.      Заправо у овоме се налази и суштина проблема који се пројавио на „случају Дечани“. Јер, није реч о оправданој канонској реакцији Eпархијског Aрхијереја против монашког братства, које му је претходно отказало послушност или направило неки конкретан канонски прекршај,већ о реакцији Дечанског монашког братства на покушај разбијања Братства и спровођења неканонских одлука са циљем да се настојатељ-канонски изабран Игуман - Еп. Теодосије - и његови монаси казне, јер нису у служби кршења Саборских одлука и све већег издвајања Епархије РП из саборног јединства СПЦркве. Тачније, реч је о покушају Eп. Артемија да заустави спровођење одлука Сабора (између осталог и оних везаних за смену Симеона и распуштање Неимара из 2006. год – одлука које су због крајњег снисхођења годинама чекале на извршење) уклањањем Еп. Теодосија са Косова и Метохије. На тај начин би се уклонила и последња препрека потпуном издвајању Епархије РП из саборног јединства Српске и Васељенске Цркве и територија Косова и Метохије би постала суверено власништво једног Eпископа који годинама систематски избегава да прихвати мишљење и ставове Eпископата СПЦ о суштинским питањима на том простору, јавно се и отворено противећи одлукама САСабора.

9.      Зато је сасвим разумљиво да је Св. Арх. Синод на свом заседању 26. августа 2008. закључио да се ово питање мора ставити у надлежност Св. Арх. Сабора и да Eп. Артемије мора да до тада обустави своје одлуке и уздржи се од даљих казнених мера против Дечанског Братства и Eп. Теодосија, кога Братство једногласно подржава и слуша као свога канонског Игумана, а у нападима на њега види зломисли и злоплетенија пс. Симеона, кога је зато и удаљило из манастира.

10.  Важно је нагласити да је на заседасу Св. Арх. Синода 26. августа са Епископом Артемијем договорено (одлука бр. 1209 /зап 842 – ПРИЛОГ БР 6)[5] да он обустави спровођење свих својих аката које је донео од 18 до 23. августа (дакле 18. августа је потписан акт против Теодосија, 20. против Саве, а 23. августа, након догађаја у Дечанима претходног дана, Еп. Артемије кажњава канонски четворицу монаха Високих Дечана – тројицу због изношења Симеона (Данила, Исаију и Језекиља), а Саву због вербалног негодовања о начину смене Еп. Теодосија). После су Еп. Артемије и Симеон тврдили да је на тој седници Синода само пристао да обустави одлуке од 18. и 20, али не и 23. па се развила теза по којој су 28. августа на Госпојину и касније дечански свештеномонаси наводно служили противно забрани Еп. Артемија (Свештеномонаси којима је Еп. Артемије 23. авг наложио забрану служења нису служили до одлуке Синода 26. авг када су те одлуке обустављене). Наравно, ова манипулација синодском одлуком није наишла на подршку ни Синода ни Сабора у новембру 2008. године, али се сада извлачи као тобоже показатељ како је Синод подржао дечанске свештеномонахе да служе и поред забране Еп. Артемија, што је ноторна лаж). Владика Артемије је ово питање званично покренуо својим актом од 30. септембра 2008. године (Ебр. 845) у коме најпре негодује због пријема зграде Епископије од стране Еп. Хризостома Бихаћко-петровачког и Еп. Теодосија, које је Синод овласито да приме објекте у Призрену 15. септембра те године (а што је Еп. Артемије у поменутом акту назвао „безакоњем“ јер је претходно Еп. Хризостому забранио приступ Епархији видити акт Ебр. 771 од 12.септембра ПРИЛОГ БР 8).[6] Дакле, скоро месец дана након Седнице Синода (26. авг.) на коме је пристао на обустављање свих дотадашњих одлука против Дечана Владика Артемије је (како смо после сазнали на наговор Симеона) покренуо поново питање наводног непоштовања забрана од 23. августа и позвао на Епархијски суд петорицу дечанских монаха (ПРИЛОГ БР 9) [7]. Св. Арх. Синод је одмах реаговао и на ванредном састанку 2. октобра 2008. (акт Синода бр 1393, ПРИЛОГ БР 10) уз усмени пристанак Еп. Артемија обуставио и ове одлуке до Сабора у новембру, притом је јасноће ради поновљено да су обустављене раније и одлуке од 18, 20, 23 августа.

11.  Прича о наводном Симеоновом ломљењу ноге у Дечанима 22. августа је још једна ноторна лаж. Он није нападнут, нити га је ико тукао, већ је изнешен за руке и ноге из манастира с обзиром на његово дотадашње понашање и учешће у свим овим догађајима. Симеон је спуштен испред капије манастира. Постоји могућност да је приликом изношења дошло до повреде пете, иако је одмах пошто је изнешен Симеон нормално устао о чему постоје сведочанства радника манастира и италијанских војника који су били на стражи пред капијом. Занимљиво је да Симеон истог дана није затражио здравствену помоћ што се види из налаза хирурга у Грачаници који га је прегледао тек наредног дана и прописао локалну имобилизацију тог дела ноге. Иако се догађај десио ујутро 22. августа, Симеон је на преглед дошао наредног дана 23. августа како стоји у налазу хирурга који је дао и дијагнозу: Fractura ossis methatharsalis V, Pedis L. Dex (тј. фрактура метатарзалне кости на десној нози – ПРИЛОГ БР 7). Према објашњењу хирурга то је напрснуће једне кошчице у пети која се може догодити и приликом уганућа, трчања па чак и ходања. Лекар наравно није утврдио никакве трагове повреде или злостављања. Чињеница да је помоћ лекара затражена тек након 24 часа од повреде показује да није реч о озбиљној повреди. Дакле Симеону није поломљена нога, већ је по медицинским критеријумима задобио лакшу повреду, а с обзиром када је тражио лекарску помоћ није јасно да ли је повреда последица изношења у Дечанима или се догодила у међувремену, што није искључено.

12.  Коначно, на Сабору у новембру 2008. године потврђене су све одлуке Св. Арх. Синода од 26. августа и 2. октобра којим се уз усмену сагласност Еп. Артемија стављају ван снаге одлуке против манастира Дечани, као и став Сабора да се приме обновљени објекти и настави обнова. Еп. Артемије и поред ове сабореске одлуке никада  није поништио своје акте од 18, 20, 23 августа и 30. септембра против Еп. Теодосија и братије манастира Високи Дечани. Штавише уз свом акту Ебр. 1041 упућеном 29. 11. 2008. године једанаесторици Епископа Епископ Артемије говорећи о пре две недеље завршеном заседању Сабора каже „Невероватно је и веома болно да се Сабор поистоветио са једним човеком (Теодосијем) и његовим безакоњима..“Из овога се јасно види да Еп. Артемије није прихватио одлуку Сабора ни у вези манастира Дечани, као ни у вези обнове, што се види из даљег понашања нарочито по питању обнове, али и извршавања Саборских одлука везаних за пс. Симеона, фирму Неимар и друга питања, а те одлуке је САС поновио и у мају 2009. године.

ХРОНОЛОШКИ ПРЕГЛЕД

10. август

Епископ Артемије тражи у свом писму Еп. Теодосију хитан прекид обнове у року од три дана

13.август

Еп. Теодосије одговара Еп. Артемију да је дужан да поштује Саборску одлуку о обнови и да тиме не доводи у питање личну лојалност према свом Епархијском архијереју

18-20 август

Епископ Артемије саставља акт о смени Еп. Теодосија и протосинђела Саве али их још не доставља

21. август

Еп. Артемије шаље Симеона Виловског са актима да смени Еп. Теодосија и пс. Саву и именује привремену управу манастира. Братија одбија да се сабере и тражи долазак Епископа

22. август

Еп. Артемије долази у Дечане са Симеоном. Братија износи Симеона и Еп. Артемије преедаје одлуке од 18 и 20. авг без спремности на разговор.

Истог дана Еп. Теодосије обавештава Синод о догађајима:

Извештај Еп. Теодосија Св. Арх. Синоду СПЦ

23. август

Због изношења Симеона Еп. Артемије пише акте против тројице дечанских монаха и још један акт против пс. Саве због вербалног неслагања са одлуком о смени Еп. Теодосија.

23. август

Симеон 24 часа након повреде тражи преглед код лекара и установљава се повреда једне кости на пети.

26. август

Хитна седница Св. Синода – Еп. Артемије усмено прихвата да се одлуке од 18- 23 августа обустављају до јесењег Сабора

8. септембар

Еп. Теодосије обавештава Синод да је за 15. септембар Савет Европе заказао примопредају Епископије и Богословије у Призрену

10 септембар

Синод именује комисију за пријем Еп. Хризостом Бихаћки, Еп. Теодосије и протојереј Тимотијевић

12 септембар

Еп. Артемије актом забрањује приступ Синодској комисији на територију Епархије

15 септембар

Примопредаја Епископије и Богословије у Призрену

 

30 септембар

Еп. Артемије у писму Еп. Теодосију тврди да 26. августа на Синоду није пристао на повлачење забрана од 23. августа и на основу тога шаље позив петорици дечанске братије на епархијски суд због непоштовања одређених забрана.

2 октобар

Св. Арх.Синод потврђује да су на Синодској седници 26. авг ипак обустављене одлуке од 23. августа и истовремено обуставља и ове одлуке од 30 септембра до новембарског заседања Сабора

почетак новембра

Св. Архијерејски Сабор доноси одлуку да се обустављају и повлаче све одлуке против дечанске братије. Еп. Артемије пристаје

29. новембар

Еп. Артемије у писму 11 Епископа СПЦ се жали на одлуку Сабора и каже да се Сабор поистоветио са безакоњима Теодосија.



[1]Из акта Еп. Артемија 685 од 10. августа 2008. год упућеног Еп Теодосију: „Имајући све то у виду, као и много другог, Ми Вам као надлежни архијереј још једном налажемо  да у року од три дана обавестите актом КСО о прекиду Вашег учешћа у процесу „обнове“ светиња Епархије рашко-призренске, што укључује престанак рада КСО и обустављање свих радова на терену, а нама одмах доставите односни акт".

Такође Вам одлучно забрањујемо да убудуће Ви (или неко други из братства манастира Високи Дечани) узимате учешћа у било каквом процесу обнове и заштите порушених и оштећених цркава и манастира Епархије рашко-призренске, као и да учествујете у било каквим разговорима и телима (домаћим или међународним) који се баве односном проблематиком. Нарушавање ових наших одлука убудуће неће се толерисати.“

[2]Из писма Еп. Теодосија 13. авг. 2008. год: „Имајући у виду да је Св. Арх. Сабор СПЦ у својој одлуци АС бр. 5/, 9/, 10/, 13/ и 38/зап 74 од 20. маја 2008. год. подржао наставак обнове по Меморандуму и позвао да се „прихвати реалност обнове“ у сарадњи са представницима Мисије Уједињених нација на Косову, дужни смо да као члан Св. Арх. Сабора СПЦ наставимо да вршимо своју дужност у процесу обнове у складу са саборском одлуком, „свагда се повињавајући Светом Сабору Архијерејском“, на што смо се обавезали нашом епископском заклетвом. Смирено Вас уверавамо да својим послушањем Св. Архијерејском Сабору не доводимо у питање нашу личну оданост и поштовање према Вама, као нашем епархијском архијереју и духовнику“.

[3]У медијима је ширена и неистина и од самог Еп. Артемија да је Симеону „сломљена нога и да је именовани в.д. игумана јеромонах Димитрије „стављен у притвор“ од Дечанских монаха, што је овај после и писмено демантовао и јавно потврдио своју једномисленост са осталом братијом.

[4]У једном тексту Еп. Артемија, објављеном на сајту ЕРП, стоји да наводно Теодосије „зелени од једа“ што он није Епархијски Епископ, али је текст тако срочен да се види да  је његов је аутор оцигледно пс. Симеон. Аутор психолошки и нехотице открива одавно познати многима у ЕРП и шире у СПЦ „зелени јед“ самог пс. Симеона што он није викар Еп. Артемија и његов наследник.

[5]Из одлуке Св. Арх. Синода (одлука бр. 1209 /зап 842) „Уз усмени пристанак Његовог Преосвештенства Епископа рашкопшризренског Г. Артемија, као надлежног епархијског Архијереја, обуставити све његове одлуке које је од 18. до 23. августа 2008. године донео, а односе се на манастир Високе Дечане, до наредног заседања Светог архиејрејског сабора“.

[6]У овоме акту Ебр 771 од 12.9.2008 Еп. Артемије поводом одлуке Св. Синода да пошаље комисију за пријем завршених објеката у Призрену експлицитно каже: „Забрањујемо Његовом Преосвештенству Епископу бихаћко-петровачком Г. Хризостому, Његовом Преосвештенству Епископу липљанском Г. Теодосију и протојереју-ставрофору Милутину Тимотијевићу као члавновима комисије, улаз на територију Наше Епархије, а у циљу пријема Наше Епискпске резиденције у Призрену и зграде Богословије Св. Криила и Методија – Задужбину Симе Игуманова – Призренца“. Иако тиме директно негира одлуку Синоду Владика завршава писмо уобичајеним „Светом архијерејском синоду одан у Господу“!!??

[7]У том акту бр. 845 од 30. септембра Еп. Артемије експлицитно каже да се обустављање одлука не односи на оне од 23. августа иако то јасно стоји у одлуци Синода од 26. авг. Он такође забрањује Еп. Теодосију обилазак Епархије и свештенослужење у њој „осим боравка у манастиру Високи Дечани“ и додаје „право боравка у манастиру Високи Дечани можете користити до јесењег заседања Св. Арх. Сабора, након чега ћете морати напустити територију наше Рашко-призренске Епархије, како би се коначно успоставио канонски поредак нарушен Вашим досадашњим деловањем“. Као што се показало на заседању Св. Арх. Сабора у новембру те године Епископи СПЦ нису дали за право Еп. Артемију и Владика Теодосије и његово братство остали су у Дечанима. Заиста је иронија да је Епископ Артемије, који је сам желео да протера Владику Теодосија и разбије дечанско братство доживео да након две године и сам буде смењен са места Епархијског Архијереја, а потом лишен епископског чина заједно са својим присталицама, док је Владика Теодосије удостојен части Епископа Рашко-призренског. Још једном, као више пута у историји Цркве, показало се да Црква препознаје оне који јој служе од оних који је разграђују.