Теодосије

Мејлинг листа

  • Српски
  • English
  • Русский

KOSOVO.NET - the previous Diocesan site

Радио КиМ

Вести са Косова и Метохије

Помоћ Косову и Метохији

Дневник хуманитарног конвоја «Solidarité Kosovo»

10. Јануар 2012 - 12:20
ОдштампајОдштампај

Француска хуманитарна организација «Solidarité Kosovo» је на измаку 2011. године поново обишла српске енклаве јужно од Ибра. На челу конвоја је опет био Арно Гујон, млади инжењер заштите на раду из Гренобла у Француској. Два пута годишње они допремају хуманитарну помоћ најугроженијим породицама на Косову и Метохији. Арно Гујон је лично написао дневник конвоја на српском језику.

Добровољци хуманитарне организације «Solidarité Kosovo» започели су спремање зимског конвоја за Косово још у септембру прошле године. Поред Лиона је изнајмљен магацин капацитета 140 кубних метара, а потом је почело прикупљање материјала у Паризу, у Лиону и у јужној Француској. Оно што није стигло у роби купљено је донираним новцем (у највећој мери спортска опрема). На челу «Solidarité Kosovo» налази се Арно Гујон, који је редакцији Програма за дијаспору послао дневник конвоја који је лично написао на срском језику.

Дневник Арно Гујона

Рано ујутро, 26. децембра екипа је спремна да крене на Косово. Наш конвој се састоји од три комбија (по 12кубних метара) и једног аутомобила. Утоварили смо 36 кубних метара материјала. Дуг је пут, и строги су царинци. Без проблема прелазимо границе у Словенији, Хрватској и Србији.

Увече, 27. децембра стижемо на царину са косовске стране. Не смемо да наставимо пут. Паркирамо возила на царински терминал. Тек сутрадан, око 11 сати ујутро можемо да царинимо робу и да уђемо на Косово.

Тада, на дан 28. децембра, имамо само једну идеју у глави: да поделимо пакетиће деци која нас већ чекају у школама код Косовске Каменице. Исти дан достављамо спортску опрему џудо клубу Ранилуга код Косовске Каменице. На Косову, међу младима, има пуно проблема с алкохолом и дрогом. Спорт је једини начин да се не увуку у све те проблеме. Зато, наша организација пружа помоћ спортским клубовима на КиМ.

После посете енклаве у косовском поморављу, крећемо у Грачаницу где нас чека наш пријатељ Бојан, ђакон запослен у хуманитарној канцеларији коју «Solidarité Kosovo» финансира при рашко-принзренској епархији. У магацину канцеларије остављамо школски прибор и одећу који ће бити подељени у наредним данима најугрожнијим породицама које, на жалост, немамо времена да посетимо.

Обилазимо четири енклаве код Приштине (Обилић, Брњица, Лапље Село, Црквена водица). Дајемо школски прибор учитељицама, поклоне деци и гардеробу родитељима. Имамо част и задовољство да ноћимо у конаку манастира Грачанице из 14. века.

"Споменици" поред пута

Конвој 30. децембра иде у Метохију. Шокира нас оно што видимо на путу између Грачанице и Пећи. Свуда видимо "споменике ОВК-а" - запаљене куће, срушене цркве... Реалност нас подсећа да су Срби живели овде, пре него што су их ектремисти отерали из домова.

Све што смо видели и чули на Косову дотиче француску екипу која није могла да замисли да је ситуација толико тешка и страшна за неалбанску популацију.

Пре уласка у манастир Високи Дечани, пролазимо кроз огроман пункт италијанског КФОР-а. Љубазни су према нама, као и према монасима које живе овде, у "напетом региону". Истоварамо материјал у Високим Дечанима и прихватамо позив на ручак. Посета Високим Дечанима даје нам прилику да поново видимо наше пријатеље монахе и да разговарамо са игуманом Савом о хуманитарним пројектима.

Пре ноћи морамо да посетимо још три села код Сувог Грла. Узалудно, не стижемо. Спавамо на селу Бања. У Бањи делимо спортску опрему за фудбалски клуб који ради са малим средствима. Од патике до мајица, екипа је сада спремна да победи првентсво Србије!

Зима је увек хладна на Косову, а ове године, још хладнија! На путу ка Црколезу, снег и лед нас онемогућавају да напредујемо. Стављамо ланце да бисмо се приближили селу. Исто се дешава у Сувом Грлу.

Изгубљени манастир

Због невремена каснимо у односу на предвиђени распоред. Већ је 31. децембар. Смркава се у Метохији. Крећемо ка Драганцу, манастиру изгубљеном у шуми код Гњилана, на истоку Косова. Изгубљен је манастир, јесте, али и Французи који не могу да нађу одговарајући пут...

После пола сата лутања, спазимо мали ледени пут који води до манастира. Стављамо ланце на једно возило које смо раније испунили материјалом из осталих комбија. Стижемо у манастир. Налазимо нашег старог пријатеља, привременог игумана Илариона, који говори француски можда и боље него ми. Изненађен је што нас види, јер је помислио да смо због ноћи и снега морали да се одрекнемо идеје да дођемо. Остављамо у магацин преостали материјал. Монаси ће касније поделити ову робу српском народу из околине (око 30 000 Срба).

Пре него кренемо, Иларион нас изненада гађа грудвама. Потом, почињемо смешну битку на снегу са монасима. То показује да су ови људи пуни наде и радости упркос страшној ситуацији у којој живе. Полазимо са осмехом из манастира, свесни да смо почели дочек нове године на најбољи начин!

Крећемо за Француску 1. јануара 2012. Сећања на тренутке које смо доживели ових дана на Косову греју наша срца као никад. Лаким корацима остављамо наше пријатеље. Заклињемо се да их нећемо заборавити, и да ћемо и даље долазити на ову вољену земљу, која је сада и део нашег срца.