Епископ Теодосије - Вратимо се на огњишта, Вечерње новости 9. јануар 2011

9. Јануар 2011 - 10:48
ОдштампајОдштампај

Вратимо се на огњишта

Драгана Зечевић, 9. јануар 2011. год.
ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Владика Теодосије, епископ рашко-призренски: Обнова порушених храмова дугорочни задатак Цркве. Дијалог пут ка решењу

УСЛОВИ за повратак Срба на Косово и Метохију далеко су од добрих и носе велике тешкоће и ризике. Не можемо, међутим, да чекамо да нам други стварају боље околности. Свако би требало да дође на своје огњиште и тако допринесе повратку. Примери појединаца који су то учинили, иако малобројни, уливају наду да ће њиховим стопама кренути и остали расељени Срби.

Овако, за „Новости“, говори новоустоличени епископ рашко-призренски Теодосије (Шибалић). Сличну поруку народу у покрајини он је упутио и на божићној литургији у храму светог Ђорђа у Призрену. Владика наглашава и да је повратак историјског и духовног средишта Епархије рашко-призренске у град на Бистрици, после 11 година избеглиштва, својеврсни позив Србима да се врате тамо где припадају.

* Какви су планови обнове и изградње порушених православних светиња на Космету?

- Обнова уништених храмова наш је дугорочни задатак. Подижући светиње, радимо на обнови црквеног и духовног живота. Уз обновљене храмове у Приштини, Истоку и Призрену, последњих месеци удахнут је нови живот и угашеним парохијама, тако што смо у њима поставили младе свештенике. Планирамо и обнову парохије у Пећи, као и наставак обнове комплекса Богословије у Призрену. Ту ћемо, уз Божију помоћ, поново да покренемо црквено-просветни рад.

* Црква је била стожер опстанка српског народа на Космету и у најтежим временима. Како видите улогу цркве у данашњим околностима?

- Најважнији задатак биће јачање духовног рада и наставак хуманитарне помоћи угроженом становништву. Важно је и да народне кухиње које води НВО „Мајка девет Југовића“ наставе да раде. Уколико буде услова, њихов број биће повећан. Црква треба да гради општу слогу, јер само јединствени и солидарни можемо да опстанемо.

* Каква је ситуација у манастирима које више не обезбеђују снаге Кфора? Како оцењујете сарадњу са Косовском полицијом?

- Сматрам да није сазрело време да обезбеђење наших најважнијих и најугроженијих светиња буде у рукама Косовске полиције. У њу немамо поверење, какво смо имали у војнике Кфора, који су били професионалнији, али и боље разумевали међуљудске односе. Нисмо, међутим, у стању да бирамо, већ смо принуђени да прихватајући понуђено, чувамо наше светиње и народ.

* Више од деценију од ратних збивања на Космету Срби су и даље у изузетно тешкој ситуацији. Чини се да су на измаку снаге. Како их, после толико искушења, охрабрити да остану у покрајини?

- Епархија ће уложити све напоре да помогне опстанку Срба на Космету. За разлику од претходне епархијске управе, када се много причало о патриотизму, а мало радило са народом, ми ћемо да јачамо духовни живота нашег народа. Неће нам бити боље ако смо огорчени на све око себе. Вера у распетог Христа, међутим, учи нас да се зло побеђује добротом, мржња љубављу, а безнађе надом у Господа. Повратак нашег народа вери, отвориће му нове изворе снаге.

* Међу Србима на Космету присутне су и поделе, нарочито око признавања институција такозване државе Косово. Како превазићи разлике које постоје?

- Улога Цркве јесте да чини да поделе нашег народа буду што мање и да Срби, без обзира на политичку припадност, осећају да су један народ Божји. Она не делује као политичка институција, јер се тако своди на пуку идеологију. Али, мора да учи и народ и његове вође о свести да лични интереси не смеју бити изнад користи заједнице. Не очекујмо да нас други разумеју и подрже, ако то сами не умемо.

* Будућност Космета у Србији посматра се различито. Већина сматра да се покрајине нико не сме одрећи, али се чују и гласови да да је неповратно изгубљено.

- Косово није само политичко и територијално питање. То је место нашег завета са Богом. Нашим повратком том завету, на основама хришћанске вере и наде, немогуће га је одузети. Политичке ситуације су се мењале кроз историју, и тако ће бити и убудуће. Ако Космет гледамо само као питање националне идеологије и територије, изгледа као изгубљено. Уколико, међутим, укључимо своје срце, одговор је сасвим супротан.

* Верујете ли у, како политичари најављују, постизање компромиса између два народа дијалогом Београда и Приштине?

- Дијалог је једини пут ка решавању проблема на КиМ. Други не могу да нађу решење за наше проблеме. Већина косовских Албанаца тренутно не види будућност у било каквој вези са Србијом. Српски народ, међутим, прва је адреса на којој би они требало да потраже саговорника за своје дугорочне интересе. У предстојећим преговорима Београда и Приштине приоритет треба да буде стварни интерес народа и мир, а не пролазне идеологије. Зато је важно да људи добре воље буду на дистанци од свих који мисле да се насиљем остварује срећа.

ЉУБАВ ЈЕ НАЈВЕЋЕ ДОБРО

* Утисак је да смо као народ дезоријентисани. Много је и лажних добара која се промовишу као истинска...
- Човеку је од Бога дат дар слободе, али да га користи разумно и одговорно, а не ради личног уживања и похоте. Када душом и телом овладају страсти, човек постаје неспособан за заједницу са Богом. Уместо бића заједнице, постаје усамљеник који се гуши у сопственим амбицијама да нађе неку овоземаљску срећу. Истинска радост и срећа постоје само када схватимо да је служење ближњем у љубави не губитак, већ једино добро. То је и суштина Цркве и живота у њој.

РАЗЛИКОВАТИ ЦРКВУ ОД СЕКТЕ * ГОВОРИ се да се део рашчињених монаха, које СПЦ сматра сектом, вратио у Епархију којом управљате. Шта ћете учинити у вези с тим питањем?
- Као што је Синод СПЦ саопштио, реч је о секти, која је, срећом, без подршке народа. Ако буде потребно, предузећемо додатне црквено-канонске и законске мере, како би СПЦ на КиМ сачувала своје име, интегритет и имовину. На подручју Епархије нећемо дозволити секташке активности. Међусобне поделе сада нам најмање требају. Најважније је да наш народ уме да разликује цркву од секте, свештеника од распопа, а веру у Христа од религиозно-политичке идеологије.

ЧУВАЈМО ВЕРУ

* КОЈА је ваша порука српском народу на Космету?

- Једина узданица нам је Христос. Зато треба да се вежемо уз Цркву и сачувамо међусобну љубав и слогу. Господ се прославља у слабости и страдању и зато не смемо да губимо наду у њега. Останимо верни својим огњиштима и светињама и изнад свега чувајмо нашу веру.