Епископ Теодосије – Са Црквом нико не сме да се игра, Блиц 23. новембар 2010.год.

Новембарско заседање Сабора показало је да, иако има различитих ставова међу групама епископима, свима њима јединство Српске цркве ипак, на првом месту. СПЦ је избегла раскол, а владика захумско- херцеговачки Григорије истиче за “Блиц” да је на овом Сабору Црква показала снагу и одговорност, а епископи свест да је “саборност предуслов, услов јединства, а не нечије мишљење или тумачење”.

– Молим се Богу да бивши владика Артемије коначно схвати да се са Црквом не можемо играти. Као новоизабрани епископ рашко-призренски имао сам одговорност и обавезу да заштитим епархију коју ми је поверио Свети Архијерејски Сабор. Искрено ми је тешко због свега овога, али служба Цркви мора бити изнад наших осећања – каже за “Блиц” епископ рашко-призренски Теодосије. Додаје да “лично сматра да бивси владика више не представља озбиљну опасност за Цркву”.

Епископ наводи да су покушали на све начине да бившег владику и његове присталице убеде да мирно и достојанствено напусте узурпирани манастир Дубоки Поток.

– Али, они то нису хтели. Заштита имовине од узурпације је легално право СПЦ као и сваке друге институције и у ту сврху ангажовање полиције, у овом слуцају Срба из КПС, била је једина могућност на располагању. Није употребљена сила, нико није повређен и све се окончало максимално мирно. Сабор је био чврстог става да се имовина СПЦ мора вратити у руке законских епархијских власти и да се на Косову не може дозволити стварање некакве “расколничке цркве” , посебно не на имовини СПЦ – додаје владика Теодосије.

Новоименовани епископ рашко-призренски каже да је монаштво и свештенство показало одговорност и црквену свест и да је после покушаја узурпације појединих манастира духовна ситуација још стабилнија и чвршћа, а народ је препознао нечасне намере оних који су насрнули на јединство Српске Цркве и народа. Владика каже да је нажалост бивши владика Артемије својевремено ушао у сукоб најпре са блаженопочившим Патријархом Павлом.
– А сада тај сукоб наставља са патријархом Иринејем и Светим Сабором СПЦ. Црква је још пре неколико месеци препознала покушај да се од Епархије рашко-призренске направи приватна црква и лични феуд. Да владика није у последњем часу разрешен последице биле много опасније. Искрено се надам да ће бивши владика увидети погубност овог пута и вратити се црквеном поретку – каже епископ Теодосије.
У среду је у Дечанима слава – Свети Стефан Дечански. Владика каже да ће се народ и свештенство као и свих претходних година окупити око кивота светитеља и узнети молитве за наш род хришћански.

Сада монах Артемије трећи је по реду владика у новијој историји који је рашчињен. Да му је пошло за руком да задржи манастире на Косову и Метохији – Дубоки Поток и Девине воде, а у које је насилно упао са својим присталицама пред крај прошле недеље, најгрубље појашњено СПЦ би била у расколу. Међутим Артемију није пошло за руком да оснује расколничку цркву. Сценарио је избегнут правовременом реакцијом патријарха Иринеја, који не само што је ставио на гласање рашчињење владике, већ је повукао и потез који је омогућио да се на законит начин врати имовина власнику – СПЦ, тиме што је подигао кривичне пријаве. Према сазнањима “Блица” иако је шест владика на заседању Сабора гласало против рашчињења Артемија, сви они међутим, на крају заседања Сабора, потписали су одлуку о његовом враћању у ред монаха. Тиме је овај Сабор показао да српске владике и поред свих личних интереса имају границу, а то је очување Цркве.

Владика Григорије каже да “када год је удар покаже се и права вредност онога на шта је ударено”.

– А Српска црква је остала јединствена. Ово је био удар на јединство Цркве, а Црква је показала снагу и одговорност изнад очекивања. Рекао бих задивљујућу свест о важности јединства. И након тако болне и ником миле одлуке као што је рашчињење једног епископа, показало се колико је снажна свест о јединству наше Цркве. И они који су можда мислили другачије, схватили су да постоје важније и оне најважније ствари. Ако неко мисли или тумачи другачије он мора приклонити главу саборној одлуци јер је саборност предуслов, односно услов јединства, а не ничије мишљење или тумачење – каже владика Григорије.
Он додаје да се показало да је “заједница односно љубав виша и важнија од индивидуалног схватања и учења”. Говорећи о бившем владики Артемију, епископ захумско-херцеговачки каже да је “издвајање од Сабора и јединства Цркве најчешће бива избор онога ко се уздиже изнад заједнице и љубави”.

– Црква не кажњава и не избацује него само констатује да се неко издвојио, самоискључио. И то се чини ради опомене њему и са надом на његов повратак. Тако је и у овом случају Сабор је пресудио владики Артемију да би гра вратили њему и нама како не би отишао на суд Божји као самац и одвојен од Цркве, а да можда није ни свестан те чињенице. Црквене одлуке су увек упућене на спасавање човека од његове самодеструкције – истиче епископ захумско-херцеговачки.
На саборским заседањима увек постоји разлика у мишљењу међутим, на крају све одлуке се доносе заједнички и јединствено ма каква да је расправа томе предходила. Међутим, у време патријарха Павла, како због његове болести није било активног патријарха, развила се навика код појединих епископа да се и на саборким узаседањима понашају као да нема првог – поглавара. Мања група владика у којој предњаче банатски Никанор и канадски Георгије, али и поједине владике из Босне попут бањалучког јефрема, обично имају другачије ставове од остатка сабора. тако је било и сада. Они су стали на страну бившег владике Артемија. Међутим, оно што се о банатском и канадском одавно зна јесте чињеница да они не наступају као истински браниоци неке идеје коју заговарају већ једноставно настоје да у Цркви не постоји ред како и они не би дошли на ред. Међутим, и ове владике су поптисале заједничку одлуку о рашчињењу.

Тренутно нико не може предвидети у ком ће се правцу кретати одлуке о монаху Артемију. Једно је сигурно, да ако и надаље буде покушавао да узурпира имовину СПЦ или прогласи некакву своју цркву, то ће засигурно водити ка одлуци потпуног искључења из Цркве. Крајња одлука Цркве, којој се прибегава у најдрастичнијим случајевима и до сада је једино изречена Мирашу Дедејићу је вечно проклетско или “бацање анатеме”. Када је реч о Артемију њега је Црква до сада неколико пута позивала да се врати у јединство и поштује одлуке црквених тела што он међутим, није учинио. Није то учинио ни сада када је враћен у ред монаха већ наводи да треба да му суди црквени суд те да сабор не мођже донети одлуку о рашчињењу.

Патријарх српски иринеј појаснио је јуче у изјави за “Блиц” да Сабор не само што може да донесе одлуку о рашчињену епископа већ је и једино тело Цркве које то има право да уради.

– Сабор је највише управно, судско и административмно тело Српске цркве и као такво изнад је црквеног суда. Сабор кога чине сви архијереји Цркве суди епископима и то бивши владика Артемије јако добро зна – поручује у изјави за “Блиц” Његова светост патријарх српски Иринеј. Када не заседа Сабор, а потребе су такве да је потребна пресуда, епископу може да суди 12 архијереја, који се именују. Међутим када заседа Сабор, ово тело постаје суд и пуноважно пресуђује епископу. Не постоји могућност апелације јер је Сабор највише тело Цркве.

Међутим, сада су на реду судови и полиција. Против монаха Артемија и његових следбеника подигунуте су кривичне пријаве за насилно упадање у посед СПЦ.

Бивши владика се сместио у Београду

Монах Артемије са својим присталицама од јуче борави у београдској улици Бистричкој на броју 27. Артемије не жели да разговара са медијима, али испред капије је неколико његових следбеника који дају изјаве. Из хола куће, која иначе припада манастиру Хиландар и која би требало да се врати манастиру или београдско карловачкој епархији, допире пригушена светлост. Буквално сваких неколико секунди неко од артемијевих следбеника уђе и изнова изађе на улицу. Сваки од њих на левој страни мантије носи беџ са ликом Артемија. Надомак куће је и полицајац, мотри.

– Не знамо још увек шта ћемо да радимо, јер то не зависи само од нас, већ и од друге стране. Све наше одлуке на време ћете чути, а до даљњег ћемо остати овде, па ћемо видети шта ће се десити – Артемијев следбеник Дамјан.

Комшије из Бистричке улице знају да је кућа на броју 27 већ годинама уточиште у које с времена на време дође по неки монах, када се задржи у Београду дуже од једног дана. Ипак, до јуче нису знали да им је Артемије нови комшија.

– Он је ту? Баш у овој кући? Јел сада ту или тек треба да дође?.. Нисам имала појма. Често су монаси овде, виђамо их како шетају, иду у куповину, али нисам знала да се Артемије сместио баш у нашој улици. Чудно је све то што се дешава у цркви и тужно по мало. Не знам просто шта да мислим – каже изненеђена Драгана Новаковић, комшиница из Бистричке улице, док полузапрепашћено пролази поред нас и гледа у прозоре куће, иза чијих врата седи бивши владика. А.Вушовић