Интервју Епископа Теодосија за Правду, 3. фебруар 2012

Интервју са Еп. Теодосијем објављен је у "Правди" 3. фебруара 2012. год. са одређеним скраћењем. У наставку следи интегралан и ауторизован текст интервјуа Епископа Рашко-призренског. Интервју је доступан и на сајту "Правде".

ИНТЕРВЈУ СА ЕПИСКОПОМ ТЕОДОСИЈЕМ

ПРАВДА:Богојављење је за нама, тропар каже „Опомени се непријатеља наших који нас мрзе и угњетавају, и немој им дати по дјелима њиховим, него их уразуми, по великој Твојој милости, како би и они увидјели да зло добра донијети не може, да и међу нама, и у цијелом свијету, мржња уступи мјесто љубави, немир – миру, жалост – радости, да тих и миран живот проведемо као људи Твоји и браћа међу собом.“КАКО? Најрадоснији празник Божић је обележио излив верске и националне мржње, услови у којима живе Срби су и даље испод сваког допустивог нивоа, а наше светиње и даље изложене опасности…

Е.Т.Сви наши хришћански празници, као и целокупно предање наше Православне Цркве упућује нас да треба да имамо љубав не само према нашим ближњим и онима који нас воле, већ и према нашим ненавидницима. То је посведочио својим примером и сам Господ који се распет на крсту молио за оне који су га предавали страдању и смрти обраћајући се Оцу речима „Опрости им јер не знају шта чине“. Сви људи на свету носе лик Божији и ми смо као хришћани дужни да га препознајемо у сваком човеку без обзира како он користи своју богомдану слободу, на добро или на зло. Зато у нашим срцима не сме да буде ни мржње ни нетрпељивости без обзира на све што нас сналази јер људи који злоупотребљавају своју слободу то чине у духовном незнању и слепилу и потребно је доста молитве, нашег трпљења и љубави да им помогнемо да и у њиховим срцима засија светлост Богомладенца Христа. Зато је на нама хришћанима велика одговорност и не смемо да заборавимо да од нас много зависи колико ће они око нас у нама видети истинске слуге Божије и сведоке Христа Спаситеља.

ПРАВДА:Имали сте сусрет са командантом КФОР-а, најавили сте да ћете разговарати о заштити наших светиња, конкретно када је манастир Девич у питању. Имате ли речи охрабрења након сусрета? 

Е.Т.Имао сам сусрет са командантом КФОР-а, немачким генералом Древсом, и веома смо отворено разговарали о будућности заштите манастира Девич. Генерал је веома свестан озбиљности овог проблема и од њега самог не зависи колико ће КФОР обезбеђивати ову и преостале две светиње СПЦ (Пећку Патријаршију и Високе Дечане) јер о томе одлучује Секретаријат НАТО савеза. Аргументовано сам покушао да покажем да још нису сазрели услови да се КФОР повуче и да ће се последице тог чина веома лоше одразити не само на овај манастир, него и на цео наш народ на Косову и Метохији. Договорено је да наставимо даље разговоре и да КФОР неће предузимати једностране мере.

ПРАВДА:Како је прошао сусрет са представницима исламске и римокатоличке вероисповести, о чему сте разговарали и како су грађани Призрена реаговали када су Вас видели у заједничкој шетњи?

Е.Т.Ово је већ трећа година како се редовно састајемо са највишим представницима Исламске заједнице и Римокатоличке цркве на Косову и Метохији уз подршку команданта КФОР-а. Епархија Рашко-призренска учествује у овом дијалогу још од 1998. Године, а 2006. Одржана је у Пећкој Патријаршији и прва међурелигијска конференција са које је упућен апел за мир и међусобно поштовање свих људи без обзира на верску или националну припадност. Циљ ових сусрета није да расправљамо о теолошким питањима, већ да као људи и грађани који живе на овим просторима разговарамо отворено и међусобно се упознамо. Политички проблеми на Косову и Метохији нису суштински везани за питања вере и веома је важно да се политичке конфронтације не преносе на простор религије. Могу да кажем да смо успоставили веома коректне односе. Ми као верски представници не можемо да решимо многе постојеће проблеме у друштву, али на нама је огромна одговорност да не дозволимо да се вера у било ком облику злоупотреби у политичке сврхе.

ПРАВДА:Каква је тренутно ситуација у Епархији, имајући у виду да сте уложили велики напор у нормализацију духовне ситуације после рашчињавања дотадашњег епископа Артемија ?

Е.Т.Богу сам благодаран да је прва година мог епископовања прошла мирно и благословено. И поред веома тешке финансијске ситуације коју сам затекао, могу да кажем да се Епархија са успехом консолидовала. У свим нашим манастирима и парохијама редовно се врше богослужења и покушаји следбеника бившег епископа нису наишли на подршку народа који, хвала Богу, зна шта је Црква. Сви они су остали верни нашем предању, оличеном у сабору епископа око нашег патријарха. Жалосно је да је један број монаха напустио своје манастире, али, искрено да кажем, они који су отишли својим понашањем и антицрквеним активностима само су отежавали живот Цркве.

ПРАВДА:СПЦ је подржала мирну борбу Срба на северу са циљм да се заустави насилна интеграција у ткз косовске институције, која још увек траје. Одлуком четири северне општине о Сретењу одржаће се референдум са референдумским питањем „Да ли прихватате институције самопроглашене државе Косово?“. Шта Ви о томе мислите и каква је ваша порука?

Е.Т.Пошто је Косово и Метохија саставни део Републике Србије, све политичке активности Срба и српских институција на Косову и Метохији треба да буду координисане са Владом Србије и у складу са Уставом наше државе. Постојеће несугласице и неразумевања треба решавати дијалогом у духу поверења и сагледавања интереса свих Срба.

ПРАВДА:Oдлуком Св. Архијерејског Сабора маја, 2005. године Вам је поверена обнова храмова и манастира који су уништени у Мартовском погрому 2004. године. (Обновљено је око двадесетак објеката СПЦ, међу којима су и Саборна црква Св. Великомученика Георгија са Владичанским двором и старом зградом Богословије у Призрену, храм Св. Николе у Приштини, цркве у Пећи, Вучитрну, Подујеву, Истоку и др.) Шта се тренутно у епархији обнавља, гради и да ли се у обновљеним храмовима одвија духовни – богослужбени живот?

Е.Т.Као што сам више пута до сада говорио коначни циљ обнове наших порушених светиња јесте њихово стављање у литургијску функцију. Хвала Богу обновом једног броја храмова створени су услови да поново заживе православне хришћанске заједнице у Приштини, Истоку, Призрену, Ђаковици, а ускоро ће бити активирана и парохија у Пећи. На појединим локацијама обновљени објекти нису у сталној употреби јер на том простору више не живи наше становништво (Подујево и Вучитрн) али наша намера јесте да с времена на време окупљамо верни народ који је у избеглиштву и да молитвено обележимо нашу заједницу и у тим храмовима. Процес обнове се наставља и поред чињенице да је прилив новчаних средстава једно време скоро стао и надамо се да ћемо обновом наших светиња још више подстаћи верни народ да се враћа на своја огњишта.

ПРАВДА:Као један од представника СПЦ у преговорима о статусу Косова и Метохије (2007. и 2008. Године), у контактима са међународним представницима допринели сте на дефинисању мера заштите српске духовне и културне баштине и очувању идентитета светиња наше Цркве на Косову и Метохији. Технички дијалог Београда и Приштине ће свакако отворити питање српске духовне и културне баштине, и то ће бити једна од осетљивих тема јер је истовремено у питању интерес државе, цркве и народа, можете ли да нам кажете нешто о томе (да ли је и на који начин црква укључена у решавање овог питања, имајући у виду да су српске светиње и после 12 година незаштићене).

Е.Т.Питање дугорочне заштите наших светиња на Косову и Метохији је веома значајно питање и њему је на преговорима у Бечу 2007. и 2008. године посвећена посебна пажња. Као резултат тих разговора произашао је тзв. Анекс 5 у коме су дефинисане веома важне мере заштите и специјалне заштићене зоне за наше најугроженије светиње. Будући да постоји намера да се овај механизам полако преточи у локалне косовске законе, при чему би неопходно дошло до губљења суштине коју ове мере заштите нуде, постоји идеја да се о овом питању разговара у оквиру дијалога Београда и Приштине и да се изнађе начин како да се настави адекватна заштита српске баштине са чврстим  и дугорочним међународним гаранцијама и надгледањем.

ПРАВДА:Шта заправо имамо на делу ако се српска (жива и активна, када су у питању манастири)културна баштина чију заштиту гарантује међународна заједница, па и ЕУ која је за питања српске баштине именовала посебног представника покушава прогласити косовском? (Ако екстреми скрнаве,уништавају и пале православне светиње, не можемо рећи да у највишим културним круговима на светском нивоу седе екстреми, а ипак нам наносе штету – краду идентитет и фалсификују историју)

Е.Т.Званично косовске институције прихватају идентитет српске баштине и до сада су поштовале мере заштите које су договорене у Бечу. Појединци и екстремне групе, наравно, настављају са тврдњама којима се негира наш идентитет и власништво, али њихови ставови нису меродавни, нити их подржава ико из међународне заједнице. Захваљујући великим напорима које улажемо заједно са нашим државним органима, у међународној заједници тренутно постоји висок степен разумевања за заштиту идентитета и имовине наше Цркве на Косову и Метохији, и покушаји фалсификовања историје не могу лако да прођу.

ПРАВДА:Упутили сте писмо генералном директору Унеска, у коме сте изразили забринутост због предлога да се Пећка Патријаршија,Богородица Љевишка, Грачаница и Восоки Дечани прогласе „косовском баштином“.Шта Вам је одговорено, да ли сте имали контакте са Комитетом за светску културну баштину?

Е.Т.Реч је о проблему који се појавио у Комитету УНЕСКО за светску културну баштину. Према критеријумима УНЕСКО за наше објекте на Косову и Метохији одговорна држава јесте Србија и српска служба заштите редовно спрема извештаје о стању споменика УНЕСКО. Поједине државе су покушале да утичу да се у званичним документима не помиње Србија пошто је по њиховом мишљењу за извештавање о овим објектима УНЕСКО одговорно Косово. Дакле није реч о негирању идентитета наших светиња, већ о покушају да се као одговорна државна страна уведе Косово, што је политички проблем. Ипак, УНЕСКО почива на поштовању принципа Уједињених нација и не мислим да ће се ово мењати.

ПРАВДА:Прошле године је почела са радом Призренска Богословија, у каквим условима се одвија живот и рад ученика?

Е.Т.До сада смо обновили две зграде у комплексу Богословије где наставу похађа 11 ученика првог разреда. Надамо се да ћемо до почетка следеће школске године у септембру имати услове за већи број ученика и да ће са наставу поред ученика првог разреда похађати и други разред Богословије. С временом надамо се да ћемо имати комплетну обновљену Богословију. Настава се одвија редовно у веома добрим условима који су створени захваљујући помоћи људи добре воље и добротворима.

ПРАВДА:Повратак прогнаних Срба је болна тема, заправо свих ових година се нико није озбиљно бавио овом темом. И тај занемарљив постотак повратника је препуштен сам себи. Живе незаштићени и зависни су од помоћи. Шта црква ради по питању повратка?

Е.Т.Нажалост процес повратка на Косово и Метохију је процес који је сада јако успорен. Иако је један број наших избеглих Срба нашао свој нови живот на територији централне Србије и не намерава да се враћа на ове просторе, живимо у нади да ће бити још више оних који ће се одлучити на повратак. Веома је важно створити услове за нормалан живот, школовање деце, запослење и здравствену заштиту. У томе нам је потребна помоћ и наше државе, међународне заједнице али и подршка локалних косовских институција. Веома је важно да се у дијалогу између Београда и Приштине изнађу сва практична решења која би помогла и охрабрила нормалан живот српског становништва и повратак. Политичка питања тренутно изгледају нерешива, али то не сме да буде препрека да решавамо оно што може да се реши јер је суштински интерес наше државе и народа да Срби овде живе и опстану на Косову и Метохији.