Интервју Патријарха руског Кирила српском дневном листу "Вечерње новости"

1. Фебруар 2012 - 22:36
ОдштампајОдштампај

Ексклузивни интервју Патријарха Московског и целе Русије Кирила Вечерњим новостима 29. јануар 2012. год.

Срби који живе на Косову и Метохији постали су таоци велике геополитичке игре. Уз равнодушан однос многих држава они су присиљени да живе у затвореним енклавама, осећајући свакодневну бригу због непријатељског окружења. Наша браћа по вери имају велику храброст и не остављају своју многонапаћену земљу и светиње, живе као у концентрационим логорима. Не даје им се чак ни основно право на живот. Ту видимо недопустиву неправду, двојне стандарде и лаж политике која декларише приврженост идеалима хуманизма, заштите људских права, а затвара очи пред паклом који су направили екстремисти уз подршку спонзора из иностранства - рекао је патријарх Руске православне цркве Кирил у ексклузивном интервјуу сталном дописнику “Вечерњих новости” у Москви.

Срби са КиМ су се недавно обратили председнику Медведеву са молбом да им се да руско држављанство. Истовремено, обратили су се и вама. Шта бисте у овом тешком тренутку могли да поручите грађанима Србије, а поготово православним верницима?

- Када су исцрпљена сва људска средства и могућности, када се чини да нема никакве наде, тада видимо ту Божју помоћ о којој је Господ говорио апостолу Павлу: “Снага моја извршава се у немоћи”. У историји Русије било је много примера када се земља налазила на граници да буде покорена и уништена. Тако је било 1612, у време нереда и интервенције Пољака, затим 1812. године, кад је ушла Наполеонова армија, па муњевити продор Хитлерове армије на територију СССР. Не једном у историји непријатељ је био близу свом циљу, али Русија је устајала из руина и пепела. У томе верујући човек види Божју помоћ.

Ја немам право да дајем некакве политичке савете косовским Србима. Али ћу им дати савет који је увек актуелан: обраћајте се искрено молитвама господу Богу за помоћ! Заједно са вама молиће се и ваша сабраћа и људи исте вере у Русији, а мислим и сва Васељенска црква.

Они живе под сталним претњама...

У Јеванђељу господ наш Исус Христос много пута понавља речи “Не бој се!” Страх пред опасностима, пред претњама, природни је човеков осећај. Али, Господ је увек са нама и он данас говори Србима на Косову и Метохији: “Не бојте се!”

Дубоко сам захвалан косовским Србима за писмо које су упутили мени и државном руском руководству, као и руском народу и браћи. То писмо је потписало десетине хиљада људи. Није оставило равнодушним никога ко га је прочитао. Наша су срца дубоко ганута исказом поверења и љубави према Русији у том писму. Као одговор хоћу да кажем: Браћо, Руска црква, православни руски народ, никада се неће од вас окренути! Никакве земаљске користи, никаква промена политичке коњунктуре, неће нас натерати да заборавимо наше многовековно духовно родство!

Русија у оквирима својих дипломатских и политичких могућности пружа подршку Србима на КиМ. Какву подршку Срби могу очекивати од Руске православне цркве?

- Руска Федерација заиста пружа значајну подршку косовским Србима. Примера ради, руске власти су издвојиле средства која ће се кроз Унеско користити за обнављање цркава на Косову. Та иницијатива заслужује сву подршку. Предузимају се и друге активности, достављена је и хуманитарна помоћ.

Московска Патријаршија стално подржава позицију Српске цркве у односу на статус Косова. На међународној арени за заштиту српског становништва покрајине много је направио мој претходник, пресвети патријарх Алексије Други. Конкретно, посветио је тој теми значајан део свог говора пред Европским парламентом у Стразбуру 2007. године. Ја, такође, никада нећу престати да штитим српску браћу у борби за своје право да живе на земљи предака.

Шта сматрате да је нарочито важно?

- Врло је важно да се не запусте светиње на Косову и Метохији. Била би то духовна катастрофа која би нанела озбиљну штету православном наслеђу у Европи. Споменици који немају цену, а које је српски народ направио на Косову и Метохији, биће живи док се у зидинама храмова чује молитва, а у ћелијама се врше монашки подвизи.

Ми смо већ одредили конкретне мере подршке косовским манастирима. Одобрио сам програм активности који ће бити остварен у 2012. години. Много пута сам боравио на Косову и Метохији и сретао се са тамошњим становништвом и као очевидац се уверио у како тешком положају они живе. То што сам видео на мене је оставило јак утисак. Руска православна црква била је и биће солидарна са косовским Србима, а наши суграђани саосећају са њима и ревносно се моле да се што пре среди живот у косовској покрајини. У тој многогласној молитви је и мој глас.

Како оцењујете нове позиве неких црногорских политичара на поделу Српске православне цркве? Бивши премијер Црне Горе Мило Ђукановић недавно је изјавио да ће историја показати праведност његових позива да се подели Српска црква у Црној Гори.

- Историја показује да покушаји било којих политичких снага да праве притисак на Цркву са циљем да се промени њена канонска организација, ни до чега доброг нису довели. На срећу, у Црној Гори је немало здравомислећих политичких делатника који не деле тај став. У фебруару 2009. срео сам се са председником Црне Горе Филипом Вујановићем. Сећам се да је рекао да је за њега Црногорско-приморска митрополија јединствени православни канонски институт у Црној Гори и оценио важност тога што је Митрополија увек духовно усмеравала Србе и Црногорце.

Све православне цркве сматрају Црну Гору делом канонске територије Српске патријаршије и то општеправославно убеђење политичари треба да поштују.

Представници Руске православне цркве у разговорима са представницима Ватикана својевремено су скретали пажњу на то да би било добро да се папа огласи и отворено затражи заштиту споменика и самих хришћана на КиМ. Бивши папа (Војтила) није послушао мудри савет из Москве. Да ли се доласком новог папе променила ситуација?

- Када је почела расправа о косовском проблему Папа римски Бенедикт XVI, као што је познато, заузео је уравнотежену позицију. Света столица се до сада уздржавала да службено призна тај део Србије као самосталну државу. И више од тога, уочи проглашења независности Косова и Метохије, папа је позвао међународну заједницу да не жури са коначним одређењем статуса те територије, подвлачећи да православни манастири који се налазе тамо имају за Србе посебан историјски и духовни значај.

Буквално, четири дана после проглашења независности Косова, Бенедикт XВИ је примио амбасадора Србије при Светој столици и подвукао да су Срби много настрадали у сукобима последњих деценија и изразио своју забринутост поводом њиховог положаја на Косову. Од тада је више пута говорио о заштити права српске мањине на КиМ.

Како објашњавате да код западних хришћана, католика, није било жеље да се заштите древне православне хришћанске цркве на Косову? Оне су биле попаљене и срушене управо када су на Косово дошли западни миротворци.

- Нажалост, западни свет је у време интервенције НАТО на СРЈ, био изложен интензивној медијској кампањи и у значајној мери био доведен у заблуду. Западна средства информисања месецима су објављивала намерно изопачене информације о “зверствима Милошевићевог режима” против косовских Албанаца, преувеличавајући број жртава “етничких чистки” које је спроводила српска полиција у покрајини.

Ипак, војне активности на Косову изазвале су многобројне, и то не једнозначне, реакције у западном хришћанском свету. Многе хришћане на Западу озлоједили су текстови на бомбама “срећан Ускрс”, које су написали амерички војници. Али, ипак, ред католичких епископа заиста је подржао независност Косова руководећи се тиме да се нису оправдале наде у побољшање живота католика у покрајини.

Други представници западних хришћанских цркава више пута су изражавали забринутост због вандализма војника НАТО и екстремистички расположених албанских бојовника у односу према древним светињама на Косову и Метохији. Зато мислим да не треба окривљавати све западне хришћане за војне акције, јер оне нису биле мотивисане религиозним убеђењима.

Недавно су многи листови објавили информацију о могућем вашем сусрету са папом Бенедиктом XVI. Инсистирате ли и даље на томе да се прво реше спорна питања, јер у противном тај сусрет не би имао смисла.

- Да. Ја, као и раније, сматрам да услов да тај сусрет буде успешан јесте да буду решена или да се макар енергичније решавају конфликтна питања. Средства масовног информисања истичу искључиво сензационалистички аспект могућег сусрета. А ја управо не бих хтео да се ефект тог сусрета сведе на сензационализам. Да би сусрет стварно био користан за даљи развој односа између Руске православне цркве и Римокатоличке цркве неопходно је да побољшамо атмосферу тако што ћемо решавати постојеће проблеме.

Извор: Вечерње новости, 29.01.2012.