Наставља се судски процес против рашчињеног епископа Артемија Радосављевића

15. Септембар 2011 - 14:10
ОдштампајОдштампај

Истражни судија није успео да саслуша рашчињеног епископа Артемија, јер се бивши владика бранио ћутањем. Артемије се сумњичи да је са сарадницима оштетио СПЦ за око 1,5 милиона динара.

Београд, 15. септембар 2011. год. (РТС, Тањуг)

Рашчињени епископ рашко-призренски Артемије није изнео одбрану пред истражним судијом Вишег суда у Београду, већ је искористио право да се брани ћутањем. Он је требало да буде саслушан у истрази поводом захтева тужилаштва за проширењем истраге због сумње да је са сарадницима оштетио Српску православну цркву за око 1,5 милиона динара. (****реч је о суми од више милиона евра - прим. уред)

"Због обимности захтева за проширење истраге, данас једноставно није било могуће да изнесе одбрану, па је искористио своје право да се брани ћутањем", рекао је његов бранилац Бранислав Тапушковић.

Захтевом за проширење истраге обухваћени су и власник грађевинског предузећа "Раде Неимар" Предраг Суботички и Јелена Шубаревић, као и одбегли архимандрит Симеон Виловски, за којим је расписана међународна потерница.

Саслушање Суботичког и Шубаревићеве заказано је за сутра, после чега би истражни судија требало да одлучи да ли ће покренути истрагу против њих.

Проширење истраге затражено је на основу кривичне пријаве СПЦ од 15. јуна. Симеон Виловски је одлуком Црквеног суда лишен монашког и свештеничког чина, а бивши владика Артемије је рашчињен одлуком Сабора СПЦ.

Против Виловског и Суботичког истрага је покренута још у фебруару 2010. године због сумње да су малверзацијама оштетили фонд Епархије за око 350.000 динара.

Виловском, кога је Грчка прошле године одбила да изручи Београду, суди се у одсуству, а Субтички је пуштен да се брани са слободе.

Тужилаштво тражи истрагу

Тужилаштво захтева истрагу због сумње да су владика Артемије као епископ Епархије рашко-призренске, Виловски као његов секретар и овлашћени за заступање Епархије, Суботички као власник Епархијског центра "Раде Неимар" и Шубаревићева као надзорни орган од 2007. до краја јануара 2010. у Београду - "прекорачењем службеног положаја прибавили корист Суботичком у износу од 1,5 милиона динара".

Тужилаштво наводи да је Миливоје Марковић, благајник Епархије рашко-призренске у Грачаници по налозима Артемија или Виловског, а "без сагласности надлежних црквених органа, са рачуна Епархије исплаћивао новац предузећу 'Раде Неимар' на име радова на реконструкцијама и адаптацијама манастира" на подручју Епархије.

Утрошак новца је "Раде Неимар" правдао кроз "привремене и окончане ситуације" које је одобравала и потписивала Шубаревићева, а вредност изведених радова била је мања од новца уплаћеног или радови нису ни били изведени, наводи тужилаштво.

Артемију, Виловском и Суботичком на терет ставља да су извршили продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја у саизвршилаштву, а Јелени Шубаревић продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању.

Виловском се на терет ставља и да је у периоду од 13. маја 2004. до 20. јануара 2006. на КиМ присвојио новац у износу већем од 1,5 милиона динара, који му је био поверен као игуману манастира Бањска, тако што су му из благајне Епархије рашко-призренске исплаћена 3,65 милиона динара.

Синодска комисија која је утврђивала канонску одговорност рашчињеног владике Артемија тврди да су готово све малверзације у пословању Епархије обављене с његовим знањем и уз његов благослов.