Употреба и злоупотреба интернета у Цркви

Преузето са Блога протојереја Велибора Џомића

Данас се, чак и када је Црква у питању, слободно може говорити о употреби и злоупотреби интернета. Јерархија се верницима обраћала проповедима, али и коришћењем техничких средстава. Посланице Светих Апостола су у времену опште неписмености представљале најмодернији израз комуникације тога времена. Од тада до данас траје духовна комуникација црквене јерархије са верницима. Данас смо, након голуба писмоноша, поште, телеграма, књига, новина, телекса и телефакса, стигли и до интернета. У прилог томе говори велики број званичних сајтова помесних цркава, али и епархија Српске Цркве.

Црква својим верницима, пре свега, проповеда и сведочи Јеванђеље, али и утврђује верне у црквеној заједници. У том смислу су информисање и комуникација од велике важности. Не сме се, наравно, постати робом информационих технологија и не сме се стећи утисак да је интернет довољан или, не дај Боже, важнији од поста, молитве, литургије и причешћа. То је оно што је остало непромењено кроз векове без обзира на промене информационих технологија. У општој брзини времена у коме живимо технологије нам помажу да као пастири појачамо свој труд у бризи за људском душом.

С друге стране, имамо и злоупотребу интернета у анти-црквене сврхе. То је новост коју до пре неку годину сигурно нико није могао да предвиди. Фанатизовани и острашћени, а духовно и црквено неутврђени људи са наших простора у страним земљама за пар десетина долара региструју интернет сајтове и делују ширећи омразу на епископе, свештенике и монаштво. Они вешто измичу земаљској и црквено-судској одговорности за увреде и клевете, али заборављају да то Бог види и да ће Богу морати да дају одговор. А да би лажно умирили савест користе јефтине пропагандне пароле.

До сада сам објавио петнаестак књига и више стотина чланака у бројним часописима. Да не говорим о изјавама које сам по благослову свог епископа давао медијима у Црној Гори и шире. Већ дуже време, већи број мојих пријатеља инсистира на томе да отворе и мој сајт. Некако сам то стално одлагао пошто су моји текстови, па и књиге углавном објављивани у медијима и на црквеним сајтовима. Моје књиге о страдању Цркве су међу првима објављене на електронском пројекту "Растко". Отворио сам блог како би се то коначно сабирало на једном месту, али и како бих могао да и на модеран и прихватљив начин објављујем своје радове. Не сматрам да сам у томе први. Важнији су од тога црквени интернет форуми који су основали свештеници попут форума "Верујем", који уређује свештеник Александар Ђаковац, али и други.