"Видовдански меморандум Владике Артемија" из 2004. год.

29. Новембар 2010 - 19:13
ОдштампајОдштампај

У јавности је мање познато да је први Меморандум за обнову светиња на КИМ са представницима косовксих институција потписао сам тадашњи Владика Артемије, и то на Видовдан 2004, само 3 месеца након Мартовског погрома у коме је порушено 35 православних светиња. О потписивању овог споразума није био обавештен Св. Архијерејски Синод иако је реч о првом документу који званичнно потписују представници СПЦ са представницима тада привремених косовских институција. Иако је бивши Епископ Артемије касније повукао потпис на овом Меморандуму (не због политичких разлога како је после тврдио, већ због тога што му је јасно речено да новац за овнову неће ићи преко њега и Епархије), следеће године, у марту 2005. када је блаженопочивши Патријарх Павле потписао ревидирани Меморандум за обнову, тадашњи Владика Артемије обрушио се свом силином у јавности да је реч о издаји Косова и предавању светиња у руке Албанаца. Питање овог "Видовданског меморандума" Артемија и косовских власти посебно је обрадио у својој колумни у дневном листу Правда подгорички протојереј Велибор Џомић, па у наставку доносимо два његова текста која су објављена 28. и 29. јуна 2010. год.

Видовдански меморандум бившег Еп. Артемија са косовским Албанцима ПДФ

 

ВИДОВДАНСКИ МЕМОРАНДУМ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА, Правда, 28. јуни 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Поводом утврђивања канонске одговорности и трајног разрешења Владике Артемија од управљања Епархијом Рашко-Призренском један број неупућених саговорника је преко појединих медија непрестано истицао да су одлуке Светог Архијерејског Синода и Сабора "инструисане од страних сила због противљења Владике Артемија глобализму, папизму, екуменизму, као и обнови порушених Светиња на Косову коју би спроводили рушитељи". Да ли је то заиста тако?

На данашњи велики дан пре шест година, на Видовдан 2004., Владика Артемије је са Заном Крејзију, секретаром у шиптарском Министарству за културу, омладину и спорт у Приштини (ни у српском ни у енглеском преводу, на жалост, није наведено да је реч о привременим косовским институцијама), потписао први Меморандум о разумевању о договореним општим принципима обнове цркава. Садржај Меморандума је и у српском и у енглеском тексту својим потписом у својству сведока оверила Бијала В.П. Рао, главник међународни званичник (МКОС/УНМИК).

Не сматрам посебно важним, али вреди констатовати да је било приличније да је сапотписник са српским епископом у овом случају био привремени министар за културу, омладину и спорт из Приштине. Разумем да Владика Артемије можда није могао да утиче на то ко ће бити овлашћени представник привременог Министарства. Али, ако је већ поставка била таква онда је било сасвим оправдано да је у овом случају за потпис писмено овластио секретара Епархијског управног одбора што би одговарало рангу секретара неког министарства. Истина, Владики Артемију не би било први пут да својим сарадницима даје писмена овлашћења за одређене епархијске послове (нпр. Дејану Виловском, а тадашњем Протосинђелу Симеону Виловском као свом "личном секретару" (недавно је одлуком Великог Црквеног суда рашчињен и изопштен из СПЦ на три године) више пута давао чак и генерална овлашћења за заступање Епархије).

Посебно је зачуђујући датум потписивања Меморандума. Владика Артемије је први документ о обнови порушених и спаљених Светиња са Заном Крејзију потписао баш на Видовдан после Свете Литургије у Грачаници и помена Косовским јунацима на Гази-местану. И то тачно три месеца након мартовског погрома Срба, њихових домова и Светиња!?! Није ми јасно зашто је баш Видовдан одабран као дан за потпис Меморандума о обнови цркава! Да ли се и ту можда радило о "завери међународне заједнице"? Додуше, можда Владика Артемије у бризи за обновом порушених Светиња није имао избора. Ако је то разлог онда га треба и разумети.

Морам да констатујем да је Владика Артемије потписивањем првог Видовданског Меморандума са Заном Крејзију, због деликатне ситуције наше Цркве на Косову и Метохији, унео једну новину у црквени живот. Не сматрам да је у том погледу погрешио с обзиром да је и на тај начин посведочио да је Црква живи организам, који живи и слободно се развија сведочећи јеванђелску мисију спасења. Али, ни Владика Артемије, а ни други не могу да оспоравају тај приступ само ако им одређени потези у датом моменту не иду у прилог.

Владика Артемије је пред Видовдан 2004.г. проценио да је од суштинске важности да се порушене и оскрнављене Светиње Српског народа на Косову и Метохији што пре обнове и тако поново буду српски духовни светионици.

Срби данас на Косову и Метохији треба све да траже и захтевају - и повратак, и обнову порушених кућа, и поништење фантомских уговора о отимачини њихове имовине, и обнову храмова. Видовдански Меморандум Владике Артемија је представљао основу за Меморандум од 2005.г. који је потписао блаженопочивши Патријарх Павле, а чији је жестоки критичар управо Владика Артемије!?!

САДРЖАЈ ВИДОВДАНСКОГ МЕМОРАНДУМА, Правда 29. јуни 2010. г

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Шта чини садржај првог Меморандума о разумевању о договореним општим принципима обнове црква на Косову и Метохији, који је на Видовдан, након мартовског погрома Срба, потписао Владика Артемије са Заном Крејзију, секретаром привременог Министарства културе, спорта и медија из Приштине? Ко је увео представнике привремених приштинских институција у процес обнове срушених цркава?

Видовдански Меморандум Владике Артемија са Заном Крејзију представља први званични документ, који је неко од представника Српске Цркве потписао са представницима привремених институција у Приштини. Није ми познато да је било других, осим ако нису завршили у приватним архивама и остали незаведени у црквеним протоколима каквих је било случајева. Узгред, иако се налази у црквеној архиви, Видовдански Меморандум није заведен и протоколисан сходно црквеним правилима.

Видовдански Меморандум Владике Артемија у једном делу осветљава неке од проблема на Косову и Метохији. Познато је да је Владика Артемије веома често имао саветнике, а за одређене послове је ангажовао и плаћене лобисте. Да ли су они прегледали тај текст пре него што га је Владика Артемије потписао на Видовдан 2004.г.?

У архиви Епархије Рашко-Призренске нема радних верзија овог Меморандума. Не могу да верујем да је Владика Артемије тако важан документ о обнови порушених Светиња, у коју су укључени и представници привремених институција из Приштине, потписао без икаквих примедаба или измена? О овако важном документу није обавештен ни Свети Синод у своје време. Нема ни података да је тај документ пре потписивања уступан на увид члановима Правног савета СПЦ како би својим сугестијама и примедбама утицали на побољшање понуђеног предлога.

Више пута су, након потоњих противљења Владике Артемија и његових јавних критика Патријарха Павла због потписа Меморандума од 2005.г., чланови Светог Синода указивали на постојање Видовданског Меморандума. Нисам приметио да су се национални бранитељи, јавни брижници и опадачи највиших црквених тела потрудили да дођу до овог документа и изанализирају га у црквеном, националном и геополитичком погледу.Меморандумом је формирана петочлана Комисија, а право на председавање је припало међународном експерту. Право на чланство су имали по један представник СПЦ и Завода за заштиту споменика културе Србије (погрешно је насловљен као "Институт за заштиту споменика из Београда"), као и по један представник "Института за заштиту споменика са Косова" (није наведено "из Приштине", као што је наведено у случају српског) и привременог министарства културе (у српском преводу није назначено да је реч о привременим институцијама него "ИПС").

Није јасно зашто међу потписницима нема представника државе Србије или барем Завода за заштиту споменика културе. Зашто је држава Србија на тако деликатан начин искључена као партнер у тако важном питању као што је питање обнове порушених Светиња?

Видовданским Меморандумом је постављен програм обнове срушених цркава на Косову и Метохији. Њиме је уведена равномерна заступљеност српске и албанске стране у одлучивању о обнови храмова под председништвом страног експерта. А и једна и друга страна су биле дужне да спроводе "препоруке Савета Европе за хитне интервентне радове током лета и јесени 2004. године".

 

И АЛБАНСКЕ ФИРМЕ У ОБНОВИ СВЕТИЊА, Правда, 30. јуни 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Зашто је у Видованском Меморандуму Владике Артемија Косово поменуто поред независних држава Србије и Црне Горе, Грчке и других земаља? Владика Артемије је први дозволио могућност да и власници грађевинских фирми са Косова и Метохије учествују на тендерима за обнову порушених Светиња, а за то су у јавности оптужени други?

Видовданским Меморандумом Владике Артемија и Зане Крејзију није уведена само равномерна заступљеност српске и албанске стране него је омогућено да у обнови порушених Светиња учествују и компаније са Косова. Под компанијама са Косова не морају се стриктно подразумевати само они чији су власници Албанци. Ако се има у виду да је на Косову и Метохији, након етничког чишћења Срба, највише остало Албанаца онда је логичан закључак да је и највише компанија које су у власништву Албанаца. Треба имати у виду катастрофалне безбедносне услове па српске и друге компаније нису могле да буду конкурентне са другима на Косову и Метохији.

На жалост, касније су у јавности за то решење неправедно оптуживани други, а пре свих Свети Синод и Патријарх Павле.

Напред наведено не представља најгоре у Видовданском Меморандуму. И у српском и у енглеском тексту Видовданског Меморандума се наводи да ће се на глобалне тендере за обнову порушених Светиња моћи "пријављивати компаније са Косова, из Србије и Црне Горе, Грчке и других земаља". Невероватно је, али тачно (а факсимили енглеског и српског текста више него јасно то документују) да је Косово на Видовдан 2004.г. у документу, који је потписао Владика Артемије, равноправно и то прво поменуто са независним и међународно признатим државама - Србијом и Црном Гором, Грчком и другим земљама. Отуда Косово, према Видовданском Меморандуму, није део Србије, а испод тога стоји потпис српског владике!?! И то потпис Владике Рашко-Призренског Артемија!


Не верујем, наравно, да је Владика Артемије тај који би признао независност Косова и Метохије и помирио се са неприхватљивом чињеницом да Косово није део Србије, али је, због грубих грешака и неконсултовања са својом браћом архијерејима у Синоду и Сабору направљен груби скандал раван катастрофи. Судећи по подвлачењима у српском тексту Видовданског Меморандума јасно се закључује да је главна пажња онога ко га је подвлачио била усмерена на тендере, новац, препоруке Савета Европе, а не и на друге, много битније ствари.

Познато је да се овакви документи, барем у међународним фондовима не припремају брзо. Њима увек претходе бројни разговори и преговори, а непун месец дана пре потписивања Видовданског Меморандума Владике Артемија је заседао Сабор СПЦ. На жалост, то највише тело, као ни Свети Синод, није било упознато са оваквим документом.

Из Меморандума од 2005.г., који је потписао Патријарх Српски Павле, на сву срећу, уклоњена је претходна формулација којом је са потписом Владике Артемија Косово именовано поред независних држава. Да ништа друго није учињено у Меморандуму од 2005.г. могло би се казати да је исправљена катастрофална грешка и сачуван образ Српске Цркве. Управо би Владика Артемије са својим "бранитељима" требало да буде благодаран Патријарху Павлу и члановима Светог Синода што су мудро реаговали и спасавали што се спасавати могло.

На жалост, и Патријарх Павле и чланови Светог Синода су и тада, као и Патријарх Иринеј и чланови Светог Синода данас, били јавно критиковани а што су, наводно, "омогућили да наше Светиње обнављају рушитељи и палитељи"!?!


ЦРКВЕ ИЛИ СРПСКЕ ЦРКВЕ? Правда, 1. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

У Видовданском Меморандуму Владике Артемија и Зане Крејзију нигде није наведено да је реч о српским православним црквама. Само су поменути представници СПЦ као учесници у процесу обнове? Да ли се таква формулација сутра другачије могла тумачити? Петиција против Патријарха Павла!

Видовдански Меморандум Владике Артемија од 2004.г. је насловљен као Меморандум о разумевању о договореним општим принципима обнове цркава. Меморандум Патријарха Павла од 2005.г. је насловљен као Меморандум о разумевању о договореним општим принципима за обнову објеката Српске Православне Цркве. Није тешко погодити да је прецизнији и прихватљивији назив Меморандума Патријарха Павла. Њиме су отклоњене нејасноће и могућности за тенденциозно и другачије тумачење. Управо због тога што на Косову и Метохији има разних цркава и управо због тога што није мали број оних који својатају српске цркве на светој косовској земљи.

Видовдански Меморандум ваља посматрати и из тог угла. И, док "бранитељи" Владике Артемија по медијима клеветнички оптужују Цркву да је обновом порушених Светиња по Меморандуму Патријарха Павла од 2005.г. наводно "створена могућност да се српско духовно и културно наслеђе преименује у косовско и албанско и то са благословом СПЦ", дотле факсимили докумената јасно потврђују да је такво тумачење једино могло да уследи према Видовданском Меморандуму Владике Артемија и Зане Крејзију. На сву срећу, Свети Синод и Патријарх Павле су и то исправили.


Видовдански Меморандум Владике Артемија не садржи ни веома важан став о заштити идентитета, богослужбене намене и власништа СПЦ над свим православним црквама, манастирима и другим објектима, који буду обновљени по Меморандуму. И та лоша страна је исправљена кроз Меморандум Патријарха Павла став да "обезбеђивањем фондова Привремених институција самоуправе на Косову за обнову и изградњу српских православних цркава и других верских објеката у складу са овим Меморандумом о разумевању, власништво, идентитет и првобитна (богослужбена) функција ових објеката неће бити мењана ни на који начин".

С обзиром да је Видовдански Меморандум Владике Артемија био временски орочен на период лето-јесен 2004.г. са правом би могло да се постави питање: шта би било да катастрофално лоше формулације које је прихватио и својим потписом оверио Владика Артемије нису отклоњене и поправљене? Данас би албански сепаратистички политичари, културолози и научници могли да барјаче са текстом Видовданског Меморандума.

На жалост, и данас се сећамо марта 2005.г. када је Владика Артемије убедио Патријарха Павла да, без присуства чланова Синода и секретара, јавно повуче свој претходни пред Синодом стављени потпис на Меморандум и исти огласи неважећим. Тај акт је на брзину склепан мимо патријарховог кабинета. Синод је тим поводом, а због грубе злоупотребе, на ванредној седници у проширеном саставу донео одлуку да потпис Патријарха Павла и даље остаје на снази, а самим тим и Меморандум.

Одмах је, наводно "случајно", противећи се одлуци Светог Синода и Патријарха, реаговало 40 „народних одбора“, црквених општина и управа манастира јавним писмом Патријарху Павлу „дубоко верујући да одлука САСинода СПЦ да задржи његов повучени потпис са њиховог Меморандума“ није његова“ при чему су га позвали да „не дозволи да се погрешним одлукама данас, наше Светиње претворе у туђе богомоље сутра“. Апеловано је на старог Патријарха да се успротиви својој и синодској одлуци уз уверавање да је то реч о „гласу народа, који чврсто стоји иза свога епископа“. Да ли би тако писали да су читали Видовдански Меморандум Владике Артемија? Тадашње "петиције верних чеда СПЦ" против Цркве су претходиле сличним данашњим.

Интересантно је да у Видовданском Меморандуму ни једном једином речју није поменуто да је реч о обнови порушених Светиња од 1999. и 2004.г. Обнова има разних и различитих. Сигуран сам да Владика Артемије није имао жељу да аминује и прикрије трагове тог злочина, али потписане формулације стварају могућност закључка да се ради о редовним донацијама за обнову цркава које страдају, на пример, од зуба времена.

 

НАМЕТАЊЕ ФИРМЕ "РАДЕ НЕИМАР", Правда, 2. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

НАМЕТАЊЕ ФИРМЕ "РАДЕ НЕИМАР" У ПИСМУ ЕМИ КАРМАЈКЛ

Не постоји текст на једној страници који садржи више лоших решења од Видовданског Меморандума Владике Артемија и Зане Крејзију. Из текста Видовданског Меморандума се не може закључити да је безбедносна ситуација за Србе и неалбанце на Косову и Метохији катастрофална. УНМИК сведен искључиво на саветодавно и техничко тело.

Ако неко за сто година буде читао само Видовдански Меморандум Владике Артемија озбиљно ће бити у дилеми да ли је ситуација на Косову и Метохији 2004.г. била тако катастрофална као што је стварно била и пре, и тада, а и касније. У Видовданском Меморандуму нигде нема ни помена о томе да су се потписници разумели да и безбедносна питања приликом обнове морају бити на одговарајућем нивоу. Није јасно зашто су она игнорисана.

Улога УНМИК-а је, сходно Видовданском Меморандуму, дефинисана тако да "ће подржавати Комисију на саветодаван начин и пружаће техничку помоћ кад год буде потребно". Невероватно је да је додељивањем "саветодавне и техничке функције УНМИК-у" кроз Видовдански Меморандум започело уклањање УНМИК-а са Косова и Метохије, а то је главни циљ свих тамошњих сецесиниста, као и оних који их са разних страна подржавају. Верујем да Владика Артемије ни у примисли није имао те мотиве, али би сигурно било боље да је текст читало више експерата и полако, а не на брзину и то после великих служби на Видовдан 2004.г.

Лоше формулације су поправљене у Меморандуму од 2005.г. тако да је констатовано да ће "УНМИК подржавати рад Комисије координишући питања безбедности и посредујући између страна када и како то буде потребно. УНМИК ће обезбедити техничку помоћ када год је потребно преко одговарајуће агенције". УНМИК је на овај начин враћен на позиције које има по Резолуцији 1244 Уједињених нација. Истина, и у Меморандуму Владике Артемија и у Меморандуму Патријарха Павла је требало инсистирати да представник УНМИК има улогу гаранта, а не сведока Меморандума.

Иако је реч о огромном споменичком благу, у Видовданском Меморандуму УНЕСКО уопште није поменут. И то је исправљено у Меморандуму од 2005.г.

Добру страну у Видовданском Меморандуму видим у томе што је епископ имао право вета на избор компаније. Тај став је задржан и у Меморандуму Патријарха Павла с тим што је термин "владика" замењен са термином "представник СПЦ". 

Колико је Владика Артемије заиста био срећан што је на Видовдан 2004.г. потписао Меморандум са Заном Крејзију без одобрења Светог Синода најбоље се види из писма које је упутио Еми Карлмајкл из Комисије за обнову храмова. Владика Артемије у писму од 24. августа 2004.г. наводи да му је "драго што је Комисија недавно почела са радом" те да тим поводом жели да јој упути срдачне поздраве и подршку са његове стране уз очекивање да ће имати успеха у раду чији је циљ обнова уништених и оскрнављених Светиња наше Цркве. Овде је Владика Артемије веома јасан када су у питању формулације уништених Светиња и штета је што такав приступ није имао приликом састављања Видовданског Меморандума.

Но, већ из писма Еми Карлмајкл се јасно види да Владика Артемије мимо Меморандума покушава да наметне Епархијски центар "Раде Неимар" као извођача радова. Наравно, нико нема против да Срби изводе радове на храмовима. Али, зашто се Владика Артемије на Видовдан 2004.г. сагласио да ће се избор извођача радова на обнови вршити преко "глобалних тендера (дозвољавајући пријављивање компанија са Косова, из Србије и Црне Горе, Грчке и других земаља)"? Том приликом, Владика Артемије се сагласио да ће "квалификације и искуство представљати основни услов да би нека компанија победила на тендеру".

 На жалост, то је оно што је недостајало "Раду Неимару" као приватној фирми Предрага Суботичког, кума брата Дејана Виловског, која је прво основана у Београду као привредно друштво и којој је ауторитетом Владике Артемија омогућена монополска позиција у радовима у Епархији Рашко-Призренској.

 

ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ ЧЕСТО МЕЊАО МИШЉЕЊЕ, Правда 3. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Владика Артемије је од креатора модела обнове и потписника Видовданског Меморандума за кратко време постао најжешћи критичар. Да ли је Свети Синод донео исхитрену одлуку? Питање обнове порушених цркава - питање монополске позиције приватне фирме "Раде Неимар"

Из јавних наступа Владике Артемија се током ових двадесетак година јасно види да је много пута променио мишљење, страну, стратегију, политичке партнере и то, на жалост, веома често у погрешном тренутку. Кад је сав народ, за који у последње време често тврди да је "чувар вере", ишао на једну страну, он је веома често заступао другачији приступ. Верујем да ће неки озбиљан аналитичар проучити и ваљано изанализирати све политичке промашаје Владике Артемија. Многима је, чак и у Цркви, његов јавни ангажман био и симпатичан, иако је веома често био и контрадикторан и необјашњив. Међутим, такав приступ је недопустив у животу Цркве.

Невероватно је да је Владика Артемије за кратко време од свега неколико месеци од креатора обнове порушених цркава према моделу Видовданског Меморандума постао највећи противник такве обнове без иједног ваљаног разлога. Разумео бих да је Владика Артемије објавио Видовдански Меморандум те да се јавно покајао за пропусте, признао грешку, указао на евентуалне лоше намере и завапио пред својом Црквом да се од тога, на основу лоших искустава, одустане. И да је, зашто не рећи, поднео одговорност што је први Меморандум потписао на Видовдан 2004.г. са Заном Крејзију.

Он то није урадио. Видовдански Меморандум је сакривен од Цркве и од јавности како се не би уочиле лоше стране тог текста, али и како би се створио простор за оптуживање Светог Синода од стране Владике Артемија. Јавност је тако стицала погрешан утисак да само Епископ Артемије не дозвољава да "рушитељи обновљају наше Светиње". А при томе је Косово и Метохију, заветну земљу Срба - свих и свуда - како је говорио Вук Караџић, одредио као "свој канонски и јурисдикцијски простор у који су му се грубо умешали поједини моћници у крилу СПЦ"!?! Нисам чуо да је Владика Артемије осудио Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија када су 1999.г. скупљали мртве Србе по Косову и Метохији!

Из брзине потписа Владике Артемија на Видовдан 2004.г. се јасно закључује да он тада није имао ни грам дилеме, а ни грам резерве према пројекту обнове на начин који је здушно подржао. И из писма Еми Карлмајкл се види не само одсуство дилеме, сумње или резерве него и његова радост и подршка таквој обнови коју би, чак, изводиле "и компаније са Косова, Србије и Црне Горе, Грчке и других земаља".

Како онда звуче речи Владике Артемија из његовог Саопштења за јавност од 27. марта 2005.г. када је синодску одлуку о оснаживању потписа Патријарха Павла на Меморандуму назвао исхитреном? А како тек звучи одговор Владике Артемија да синодска одлука за њега и његову Епархију не може имати никакво правно дејство!?!

Никада нико из Цркве није рекао да садашњи модели представљају оптимално и једино решење за обнову храмова. Црква се Меморандумом се не обавезује да обновља храмове. Ако има других могућности онда нема потребе за обновом по Меморандуму.

Али, тужно је и жалосно да се остатак остатака нашега народа на Косову и Метохији и сада и за будућност оставља без могућности обнове храмова. Ко има право да спречава обнову порушених цркава на Косову и Метохији? И то само због тога што се једној приватној фирми не може дати монополска позиција из међународног и привремених фондова на Косову и Метохији.

Након ових докумената више је него јасно да је прича о синодском "увођењу рушитеља у обнову и омогућавању преименовања српског наслеђа у косовско" заправо пропагандна прича. Та анти-црквена пропаганда је, на жалост, делом финансирана из прилога које су верни Срби преко СМС порука давали за гладне на Косову и Метохији. Тако се не обнавља ништа!