Литије и молебани широм Црне Горе- Владика Теодосије на челу литије у Никшићу

У градовима широм Црне Горе вечерас се одржавају молебани и литије у знак протеста против усвојеног Закона о слободи вероисповијести. Према неким проценама, на црногорским улицама било је близу 250.000 људи.

Од раних јутарњих часова Црна Гора се налази у крсном входу. Литије су кренуле из Косијерева, Горњих Васојевића, Даниловграда, Вранеша… Као реке ће се вечерас улити у велики слив верног народа Божјега у свим већим градовима Црне Горе. 

Никшић:

У молитвеном ходу улицама Никшића који је кренуо испред Храма Светог Василија Острошког, процјењује се да је било око 40.000 људи. Литију су предводили Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије, који је донdo благослов свете српске земље Косова и Метохије, светиња и верног народа, и домаћин Епископ будимљанско-никшићки г. Јоникије. Литији је претходио молебан који се служио у Храму Светог Василија Острошког.

Подгорица:

Око шездесет хиљада православних верника сабрало се вечерас око саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици на молебан и литију улицама главног града у знак молитвеног отпора безакоњу које богоборни властодршци врше над Српском православном црквом у Црној Гори. У тренутку кад је чело литије било на „Миленијуму“, њен крај је био на мосту Блажа Јовановића.

На највећи скуп који памти Подгорица претходно су у литијама од десетина километара стигли припадници брдских племена: Бјелопавлића, Пипера, Куча, Братоножића, Васојевића, Морачана и Ровчана, као и из староцрногорске Катунске нахије.

Литија је након молебана Пресветој Богородици предвођена свештенством и монаштвом, на чијем челу је био протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, прошла од храма Булеваром Светог Петра Цетињског, кроз центар града – улицом Слободе и назад ка храму преко моста „Миленијум“.

Протојереј Предраг Шћепановић честитао је, уз овације сабраног народа Новаку Ђоковићу данашњу побједу на Аустралијан опену и подсјетио да је Ђоковић ктитор цркве у Јасеновом пољу код Никшића, која је такође угрожена овим законом.

Поздравио је и селектора црногорске ватерполо репрезентације  Предрага Гојковића, који је данас био у Цетињском манастиру код митрополита Амфилохија, као и кошаркаша Николу Миротића, који се верном народу обратио преко видео-бима.

„Дивим се вашој вјери, љубави и упорности. На свакој литији моје је срце са свима вама. Не дамо светиње“, поручио је Миротић.

Прота Момчило Момчило Кривокапић, који 51 годину служи као свештеник у Котору, рекао је да се црногорска власт преиграла и да у Црној Гори нема никакве друге Православне цркве до Српске православне цркве.

Рекао је да су грађани збунили оне који мисле да су Цркву искоријенили и да ће правити неку своју цркву.

„Прије неки дан ми је предсједник рекао да сам луд, мало се заиграо предсједник“, казао је прота Кривокапић.

„Закон који су они мученици донијели по команди они не могу да одбране, јер је он мимо сваког закона. Нека повуку тај закон, јер ако он не повуче закон, закон ће повући њега, како пише у једном афоризму“, казао је он.

Казао је да смо неки дан имали прилику да гледамо презнојавање предсједника Мила Ђукановића.

„Најопасније што је Мило рекао, јесте да ми рушимо државу, а ми бранимо душу Црне Горе. Ово што се сада дешава може само да објасни Јеванђеље. Са здравога коријена, који је посадио у српском народу Свети Сава, само је у датом тренутку, када је изазван овим безбожничким законом, када је неко кренуо да нам узме душу, да нам узме све, само је, из тог коријена кренула младост. И ово што ви доживљавате сада, ово што ви радите, то је зов Светог Саве, светих српских просветитеља, учитеља, Светог Василија Острошког – то је оно што носимо сви у души“, казао је он.

Поручио је и то да „нема тог мајчиног сина који ће окупити оволики народ“.

„Нико нам не може ништа. Док не повуку овај закон нећемо се маћи са улица. Сваки дан ће нас бити све више. Преговора може бити тек кад се закон повуче“, поручио је прота Момчило Кривокапић.

Беране:

Око 25 000 вјерника сабрало се у манастир Ђурђеви ступови, на највећи скуп у историји ове древне немањићке светиње.