Милица Ђорђевић, једино српско дете у Призрену, кренула у први разред

Призрен: Милица пошла у школу

Вечерње новости, Д. ЗЕЧЕВИЋ | 03. септембар 2012. 20:58

Једино српско дете у Призрену пошло у први разред основне школе, учионица у цркви. Први час без граје. Учитељ Вуко Даниловић. У пратњи био и деда Адем. Мајка Евица не крије сузе И у Призрену, где живи свега двадесетак Срба, у понедељак је почела нова школска година. У школску клупу села је мала Милица Ђорђевић, једино српско дете у царском граду.

Милицу у понедељак нису дочекали дечија граја нити школско двориште. Није било ни школског звона. До учионице у Храму светог Ђорђа допратили су је мајка Евица и деда Адем, њихов једини заштитник. Иако каже да није имала трему, Милица признаје да се радовала првом школском часу.

– Лепо се осећам. Први пут видим учитеља – рекла је кратко, после првог часа, девојчица која је учитељу одмах предочила да је већ научила сва слова. Азбуку је учила са мајком у изолацији њиховог стана у центру града, из којег не излазе без деда Адема.

ЗАХВАЛНОСТ "НОВОСТИМА" ИСТИЧУЋИ захвалност свима који су помогли да мала Милица крене у школу, Евица се посебно захвалила Епархији рашко-призренској, директору Канцеларије за Косово и Метохију Александру Вулину као и "Вечерњим новостима", које су посредством Издавачке куће "Клет" обезбедиле Милици књиге. – Радосна сам што је господин Вулин испунио обећање да ће Милици "довести" школу овде у Призрен – истиче захвална Евица.

– Замишљам као да је одељење пуно ђака. Трудићу се да Милицу мотивишем да учи као да има још другова и другарица – прича учитељ Вуко Даниловић (62), који је за време тридесетогодишњег учитељског и професорског стажа имао већ по једног ђака у разреду.

Родом из околине Дечана, овај учитељ и професор филозофије и социологије, каже да је радостан што ће баш он учити Милицу. И док објашњава да је у Призрен стигао из расељеништва на позив владике Теодосија, мала Милица га већ запиткује шта ће учити наредних часова, и гласно говори о томе шта воли и шта би желела да постане кад одрасте:

– Радујем се физичком. Сањам да једног дана будем кошаркашица. А можда, у ствари, будем и новинар – премишља се Милица, док јој учитељ објашњава да су сада имали час упознавања као и да су заједно погледали књиге које је девојчица добила на поклон.

– Већ сутра озбиљно почињемо да радимо – говори учитељ док га мала Милица спонтано хвата за руку и са њим одлази у двориште Цркве светог Ђорђа, где је поводом почетка школске године, али и наставка рада Богословије, служена архијерејска литургија.

Док се у црквеном дворишту игра сама, уочљиво је да Милица покушава да привуче пажњу свог учитеља. И он непрекидно мотри на њу. А дотле, њена мајка Евица каже:

– Веома сам срећна што сам дочекала дан да моја Милица пође у школу. То ми је, поред свих недаћа, био највећи проблем, јер сам се бојала да ће остати без образовања – кроз сузе прича девојчицина мајка, која признаје да се Миличином поласку у школу подједнако радовао и деда Адем, Призренац, који се годинама стара о Милици и њеној мајци и који је девојчици први честитао први школски дан.

И ВЛАДИКА СРЕЋАН

СВИ смо срећни због Милице. Данашњи дан потврђује да то што смо прошле године започели са Богословијом је благослов божији, јер ево ове године уписујемо и нову генерацију богослова. Надамо се да ће Богословија оживети као некада, у корист цркве божије и нашег народа – рекао је за "Новости" владика Теодосије и нагласио да, поред физичке обнове светиња спаљених 2004. године, упоредо се обнавља и духовни живот у њима.

ДРУГА ГЕНЕРАЦИЈА БОГОСЛОВА
ПРВИ школски дан у згради светих Кирила и Методија у призренској Богословији у понедељак је почео и за 25 богослова. Њих четрнаесторо уписало је прву годину познате духовне школе, док је једанаесторо наставило да учи други разред ове престижне црквене школе.

– Веома сам поносан што сам уписао ову школу за свештенике у царском граду, где су учили и предавали сви наши највећи великодостојници и у којој је предавао и садашњи српски патријарх, као и још неколико садашњих епископа – истиче Богосав Тимотијевић (15) из Ужица.

Иако је први пут дошо на Космет, каже да је очаран лепотом царског града, а пре свега црквама у насељу званом Поткаљаја. И његов вршњак Андрија Стевановић из Крушевца први пут је у Призрену:

– Желим да будем свештеник, а посебно сам срећан што ћу учити овде у Призрену – прича Немања Живковић (16) из Прокупља, који је већ упознао нове другаре са којима ће учити и дружити се за време школовања.