Обавештење архијерејским намесништвима и управама манастира поводом активности монаха Артемија и његових следбеника

Високопреосвећени Митрополит Амифлохије, Мјестобљуститељ Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске, упутио је свим архијерејским намесништвима и управама манастира у Епархији два службена акта, у којима се говори о статусу рашчињеног Епископа, а сада монаха, Артемија (Радосављевића) и његових следбеника (посебно бивших клирика Епархије), као и о њиховим антицрквеним активностима. У циљу непосреднијег обавештавања пре свега верног народа у Епархији Рашио-призренској, а исто тако и свих оних који прате збивања у овој Епархији, с благословом Митрополита Амфилохија оба ова документа стављамо на увид јавности.

Акт бр. 742 од 2. децембра 2010. год. у вези са пресудом Св. Архијерејског Сабора, којом сте лишени свештеног чина и враћени у ред монаха.

Акт бр. 770 од 13. децембра 2010. год. у вези са пресудама Великог Црквеног суда СПЦ седамнаесторици одбеглих клирика Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске.

У наставку следе оба акта у текстуалном облику:


ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И
КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ
Е.бр. 742
2. децембар 2010. године
Призрен-Грачаница

Архијерејским намесницима и Управама Манастира
Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске

Дужност нам је обавестити архијерејска намесништва и управе манастира Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске о одлукама које је Св. Архијерејски Сабор СПЦ на свом новембарском заседању донео у вези бившег Епископа, а сада монаха Артемија (Радосављевића):

После упознавања са свим релевантним чињеницама и исцрпне расправе о ситуацији у Епархији Рашко-призренској, Свети Архијерејски Сабор је, са великом жалошћу, али и одлучно стајући у одбрану светог и спасоносног јединства Цркве, због доказаних и од њега самога потврђених најтежих канонских кривица – свештенослужења под важећом забраном свештенодејства, одбијања послушности Сабору, стварања раскола и насилног заузимања појединих манастира Српске Православне Цркве у Епархији рашко-призренској, чак уз физичко угрожавање монахâ у тим манастирима – лишио умировљеног Епископа рашко-призренског Артемија епископског чина и вратио га у ред монахâ. У складу са црквеним канонима, бившем умировљеном Епископу Артемију судио је Св. Архијерејски Сабор и донео коначну и неопозиву пресуду, коју су потписали сви архијереји који су учествовали у заседању Св. Архијерејског Сабора.

Разматрајући ово питање, Свети Архијерејски Сабор је констатовао да рашчињени Епископ, а сада монах Артемије, у својим самовољним, неканонским и по јединство Цркве разорним активностима нема подршку Епископата, као ни свештенства и монаштва Српске Православне Цркве, које је остало верно свом светосавском наслеђу и вековном црквеном поретку.

Будући да као монах бивши Епископ Артемије и даље неовлашћено користи знаке епископског достојанства и злоупотребљава свештене одежде, безаконо и неканонски обављајући „свештене радње“ на територијама других Епархија СПЦ, он и његови следбеници (међу којима је већина сада већ рашчињених клирика и одбеглих монаха наше Епархије) својим крајње неразумним поступцима ступили су на пут отвореног раскола, боље рећи секте, и устали на саборно јединство Српске Православне Цркве.

Треба да је свима јасно и знано: његова „Литургија“ није више Литургија Цркве Христове; ко прима његово и његових рашчињених следбеника „причешће“, не прима благослов на спасење, него на суд и осуду и проклетство; његове „тајне“ нису више Тајне Цркве Божије – крштење није крштење, венчање није венчање; његова „епархија“ није више Епископија Светосавске Цркве, већ секташка заједница артемијеваца.

Св. Архијерејски Сабор је такође позвао верни народ наше свете Цркве да не прихвата неистине и манипулације секташки настројених присталица монаха Артемија и да ничим не учествује у њиховим антицрквеним активностима (нарочито неканонским и безаконим „свештенодејствима“), акко не би и сами преузели одговорност за неблагословено држање и цепање јединства Цркве.

Архијерејским намесницима Епархије Рашко-призренске ставља се у дужност да овај акт проследе свим Црквеним општинама у намесништву за које су надлежни.


АЕМ Црногорско-приморски
Мјестобљуститељ Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске
АМФИЛОХИЈЕ с.р.

**********


ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И
КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ
Е.бр. 770
13. децембар 2010. године
Призрен-Грачаница

Архијерејским намесницима и Управама Манастира
Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске

Обавештавамо архијерејска намесништва и управе манастира да је Велики Црквени суд Српске Православне Цркве је на седници од 7. децембра 2010. године у Патријаршији српској на основу тач. В) ст. 2. чл. 79. Устава Српске Првославне Цркве по службеној дужности решавао по пресудама Црквеног суда Епархије рашко – призренске (одлуке Епарх. Суда бр. 188-197 од 20. октобра 2010. године и бр. 222-228 од 5. новембра 2010. године).

Будући да су поменути оптужени клирици у међувремену починили читав низ нових канонских преступâ и на тај начин прекршили више Светих Канона и црквених правила, Велики Црквени суд Српске Православне Цркве је седамнаест доле споменутих клирика наше Епархије лишио свештеномонашког чина и вратио у ред лаика са њиховим световним именима.

С обзиром да доле споменути лаици нису више у свештеном и монашком чину, али да и даље злоупотребљавају монашки лик и свештене одежде следујући у антицрквеној активности рашчињеном Епископу, а сада монаху Артемију, и учествују у вршењу безаконих и неканонских „свештених радњи“, упозоравамо свештенство, монаштво и верни народ наше Епархије да је истим најстрожије забрањен приступ црквама и манастирима наше Епархије. Такође, напомињемо да се приступ црквама и манастирима наше Епархије забрањује и групи од двадесетак одбеглих монаха и монахиња, који иако још у монашком чину и под епитимијом забране причешћа настављају да противно црквеним канонима и правилима следују монаху Артемију и поменутим рашчињеним клирицима у цепању јединства Цркве.

Свештенство, монаштво и верни народ наше Епархије обавештавамо овим актом да су сва будућа евентуална "свештенодејства" (укључујући крштења, венчања, исповест итд) доле наведених рашчињених бивших клирика Епархије рашко – призренске лишена божанске благодати, и као таква немају црквену валидност и значај.

У прилогу достављамо саопштење Великог Црквеног суда СПЦ са одлукама и именима рашчињених клирика.

Архијерејским намесницима Епархије Рашко-призренске ставља се у дужност да овај акт проследе свим Црквеним општинама у намесништву за које су надлежни.

АЕМ Црногорско-приморски
Мјестобљуститељ Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске
АМФИЛОХИЈЕ с.р.

 

ПРИЛОГ:

Саопштење за јавност Великог Црквеног Суда
Српске Православне Цркве

Велики Црквени суд Српске Православне Цркве је на седници од 7. децембра 2010. године у Патријаршији српској на основу тач. В) ст. 2. чл. 79. Устава Српске Првославне Цркве по службеној дужности решавао по пресудама Црквеног суда Епархије рашко – призренске којим су одбегли клирици Епархије рашко – призренске лишени свештеничког и монашког чина или стављени под привремену забрану свештенодејства.

Суд је заседао у саставу Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј у својству председавајућег, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије у својству члана, Његово Преосвештенство Епископ захумско – херцеговачки г. Григорије у својству члана – заменика, затим протојереј – ставрофор др Радомир Поповић и протојереј – ставрофор др Драгомир Сандо у својству почасних чланова и ђакон Александар Секулић у својству референта. Председник Великог Црквеног суда Српске Православне Цркве, Митрополит црногорско – приморски г. др Амфилохије, сходно чл. 77. Устава Српске Православне Цркве, није учествовао у раду Суда по овом питању, с обзиром да је у својству Мјестобљуститеља Епархије рашко – призренске у односним предметима председавао Црквеном суду Епархије рашко – призенске у првом степену.

Имајући у виду да јеромонах НАУМ (Мирковић), јеромонах ИРИНЕЈ (Ристић), јеромонах КСЕНОФОНТ (Томашевић), протосинђел НИКОЛАЈ (Николић), јеромонах БЕНЕДИКТ (Прерадовић), јеромонах ВИСАРИОН (Шуловић), јеромонах ЈОВАН (Милојевић), јеромонах РОМАН (Папић), протосинђел ВАРНАВА (Димитријевић), јеромонах МАКСИМ (Новаковић), јеромонах ЕВТИМИЈЕ (Милентијевић), јеромонах ДОСИТЕЈ (Вукосављевић), јеромонах АГАПИТ (Бичанин), јеромонах ЈОВАН (Узелац), јерођакон ПРОХОР (Ацковић), јерођакон ПАВЛЕ (Дрековић), јерођакон ЈАКОВ (Купрешак) – сходно чл. 78. Правила и поступка за црквене судове СПЦ, нису преко Црквеног суда Епархије Рашко-Призренске као надлежног изјавили призив (жалбу), Велики Црквени суд СПЦ је узео у обзир да су одбегли клирици у међувремену починили читав низ нових канонских преступâ и то:

– насилни упади у више манастира у Епархији Рашко-Призренској,
– вршење богослужења под забраном свештенодејства,
– саслуживање са умировљеним Епископом Артемијем, који се налазио под забраном свештенодејства,
– саслуживање са Епископом, лишеним у међувремену, епископског чина, сада монахом Артемијем,
– подизање паралелног жртвеника без благослова надлежног епископа,
– изазивање јавне саблазни.

На тај начин именовани су прекршили више Светих Канона и црквених правила, и то:

– 15, 31. и 39. Светих Апостола;
– 16. Првог Васељенског Сабора;
– 5. Трећег Васељенског Сабора;
– 4, 5, 13. и 18. Четвртог Васељенског Сабора;
– 31. и 34. Пето-Шестог Васељенског Сабора;
– 6. Гангрског Помесног Сабора;
– 3, 4, 5, 6, и 22. Антиохијског Помесног Сабора;
– 10, 11, 29. и 62. Картагенског Помесног Сабора;
– 1, 2, 4, 12. и 13. Прво-Другог Цариградског Помесног Сабора;
– тач. А. ст. 1. чл. 214. Устава СПЦ и
– чл. 12, 14, 15, 17, 18. и 20. Правила и поступка за црквене судове СПЦ.

Велики Црквени суд Српске Православне Цркве је, након расмотрења ранијих и нових преступâ почињених после изрицања првостене пресуде од Црквеног суда Епархије рашко – призренске, једногласно на основу чл. 79. и тач. А. ст. 8. чл. 216. Устава Српске Православне Цркве и тач. А. ст. 8. чл. 55. и тач. 7. чл. 57.

Правила и поступка за црквене судове Српске Православне Цркве донео одлуку да преиначи првостепену пресуду Црквеног суда Епархије рашко – призренске и да:

– Протосинђела НИКОЛАЈА (Николића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Негослав;
– јеромонаха НАУМА (Мирковића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Горан;
– јеромонаха ИРИНЕЈА (Ристића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Игор;
– јеромонаха КСЕНОФОНТА (Томашевића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Ненад;
– јеромонаха БЕНЕДИКТА (Прерадовића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Бранко;
– јеромонаха ВИСАРИОНА (Шуловића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Милован;
– јеромонаха ЈОВАНА (Милојевића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Иван;
– јеромонаха РОМАНА (Папића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Радослав;
– протосинђела ВАРНАВУ (Димитријевића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Владан;
– јеромонаха МАКСИМА (Новаковића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Миливоје;
– јеромонаха ЕВТИМИЈА (Милентијевића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Миодраг;
– јеромонаха ДОСИТЕЈА (Вукосављевића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Дејан;
– јеромонаха АГАПИТА (Бичанина) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Љубиша;
– јеромонаха ЈОВАНА (Узелца) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Иван;
– јерођакона ПРОХОРА (Ацковића) – лиши свештенођаконског чина и врати га у ред лаика под именом Ивица;
– јерођакона ПАВЛА (Дрековића) – лиши свештенођаконског чина и врати га у ред лаика под именом Рајко;
– јерођакона ЈАКОВА (Купрешака) – лиши свештенођаконског чина и врати га у ред лаика под именом Желимир;

Сходно чл. 87. Правила и поступка за црквене судове Српске Православне Цркве, пресуде Великог Црквеног суда Српске Православне Цркве као другостепене су коначне и извршне. Рашчињени и у ред лаика враћени бивши клирици Епархије Рашко-Призренске канонски ће припадати оним Епархијама СПЦ у којима се као грађани буду настанили. Забрана причешћивања Светим Тајнама остаје на снази све док се именовани не покају и не врате у канонски поредак СПЦ у достојанству лаика.

Иако Свети Канони за почињене канонске кривице налажу и казну искључења из црквене заједнице, Велики Црквени суд СПЦ је, по крајњем снисхођењу и човекољубљу, именованима оставио могућност да у оквиру Цркве хришћанским животом, поштовањем вековног црквеног поретка и покајањем задобију спасење.
Обавештавајући пуноћу наше помесне Цркве, још једном указујемо да су сва будућа евентуална "свештенодејства" горе наведених рашчињених бивших клирика Епархије рашко – призренске лишена божанске благодати, и као таква немају црквену валидност и значај.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ
ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА СПЦ
Епископ Бачки Иринеј