Свети Архијерејски Сабор СПЦ завршио редовно заседање

5. Мај 2010 - 23:34
ОдштампајОдштампај

са званичног интернет сајта СПЦ:

              

 

 

 

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Београду од 26. априла до 5. маја 2010. године

У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржано је, од 26. априла до 5. маја, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве.

Свети Архијерејски Сабор је свој рад започео саборним служењем свете архијерејске Литургије у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду, на којој је началствовао Патријарх српски г. Иринеј и извршен призив Светога Духа за благословен и благопоучан рад Сабора. Затим је Његова Светост Патријарх, као Председник Сабора, у свом уводном обраћању Сабору обновио молитвено сећање наше Цркве на личност и духовне заслуге свога блаженопочившега претходника, патријарха Павла, и указао на важност одговорног решавања постојећих питања у духу светих канона и вековне црквене праксе.

Најважније и најблагодатније дело Сабора на овогодишњем заседању била је канонизација двојице архимандрита, оца Јустина Поповића (1894-1979) из манастира Ћелије код Ваљева и оца Симеона Поповића (1840-1941) из манастира Дајбабе код Подгорице, односно уношење њихових имена у диптихе светих Православне Цркве и њихово прослављење (свечано проглашење за угоднике Божје) на саборној светој архијерејској Литургији у Храму Светога Саве на Врачару у недељу 2. маја, чиме је потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу Божјем не само у оквирима Српске Православне Цркве него и у оквирима васељенскога Православља. По одлуци Сабора, литургијски спомен преподобног Јустина Ћелијскога славиће се 1/14. јуна, а спомен преподобног Симеона Дајбабског 19. марта/1. априла сваке године. Одлучено је, такође, да се спомен светих новомученика јасеновачких убудуће празнује 31. августа/13. септембра.

Потврђена је саборска одлука са прошлогодишњег редовног заседања да се приступи изградњи храма и меморијалног центра посвећеног литургијском и историјском сећању на све српске жртве ратова вођених у 20. веку, као и жртава НАТО - агресије на Србију и Црну Гору 1999. и жртава мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији 2004. године.

У току Сабора, 1. маја, одржана је и седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару, на којој су, између осталог, саслушани и усвојени извештаји о изведеним и планираним радовима и о финансијском аспекту изградње овог заветног светилишта читавог српског народа. После седнице служен је, у самом Храму, парастос његовим ктиторима, задужбинарима, добротворима и приложницима, а уједно и блажене успомене Патријарху српском Гаврилу (Дожићу), поводом навршених шездесет година од његовог упокојења у Господу. Сутрадан, 2. маја, одржана је у великом амфитеатру Православног богословског факултета, у присуству Његове Светости Патријарха, чланова Сабора, декана, наставникâ и студената Факултета, као и заинтересоване публике, свечана академија поводом 90-годишњице васпостављања Пећке Патријаршије, односно уједињења покрајинских Цркава у једниствену Српску Патријаршију, и поводом 60-годишњице упокојења патријарха Гаврила. Том приликом је о снажној личности, мукотрпном животу и духовним заслугама патријарха Гаврила беседио Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Сабор је саслушао и са одобрењем примио на знање следеће извештаје о животу Цркве у периоду од прошлогодишњег до овог редовног заседања: о упокојењу и испраћају блаженопочившег патријарха Павла; о избору и устоличењу садашњег Патријарха; о раду Светог Синода, Патријаршијског управног одбора, Великог црквеног суда, фондова Српске Православне Цркве, Информативно-издавачке установе, добротворне установе Човекољубље, поклоничке агенције Доброчинство и других централних црквених тела и установа; о одлукама Четврте свеправославне предсаборске конференције у Шамбезију крај Женеве из јуна 2009. на тему што делотворнијег организовања мисије, сведочења и сарадње помесних Православних Цркава у расејању и о ставовима Свеправославне припремне комисије за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, из децембра прошле године, такође у Шамбезију, на тему начина проглашавања црквене аутокефалије и аутономије. У овом контексту, посебно су анализирани стање и проблеми у животу саме Српске Православне Цркве у дијаспори и донете одговарајуће одлуке. Притом је потврђена прошлогодишња саборска одлука о арондацији епархијâ у САД.

Разматрани су, у истом оквиру, односи Српске Православне Цркве са сестринским Православним Црквама и са инославним хришћанским Црквама и заједницама, као и са међуцрквеним и екуменским организацијама и другим религијама. Са жаљењем је константовано да Румунска Православна Црква и даље на неканонски начин нарушава канонски простор Српске Православне Цркве и одлучено да се, путем обновљеног братског дијалога, проблем превазиђе у духу љубави и поштовања устројства Православне Цркве.

Као и сваке године, Сабор је дужну пажњу посветио стању у црквеној просвети и могућностима да се она што боље развија. Одлучено је да Богословски факултет Свети Василије Острошки до даљњег остане у граду Фочи, а да се поново интервенише како би сарајевска влада најзад вратила зграду сарајевске Богословије у центру Сарајева, као што је Исламској заједници и Римокатоличкој Цркви вратила све њихове зграде.

Такође је потврђена претходна начелна саборска одлука да Свети Синод, у сарадњи са Богословским факултетом у Београду, припреми услове за отварање Богословског факултета у Нишу. Препоручена је што квалитетнија наставна и педагошка делатност у Богословијама Српске Православне Цркве, у циљу достизања највиших стандарда средњошколског образовања интелектуалног црквеног подмлатка.

Сабор је одобрио Правила Фонда патријарха Павла, Статут Архива Српске Православне Цркве, Правила Добротворног фонда Светиња живота и Уредбу о орденима Српске Православне Цркве. Донета је одлука да се, на прикладној локацији, приступи изградњи зграде Српске Патријаршије, будући да садашња зграда, иначе изграђена само у служби потреба Архиепископије београдско-карловачке, не задовољава ни минимум данашњих потреба.

Сабор је са дужном пажњом саслушао извештаје својих чланова о њиховом архипастирском раду, као и о стању и тешкоћама у подручним им епархијама, нарочито у некима од њих. Са великим жаљењем је констатовано да у епархијама у Хрватској и Босни и Херцеговини и даље постоје провокације, понекад и грубо угрожавање интегритета свештених и монашких лица Српске Православне Цркве, њених храмова, манастира и имовине. Сабор стога очекује и захтева да тамошњи државни органи обезбеде пуну слободу и безбедност Српској Православној Цркви, а од власти суседне Републике Мађарске да онемогући све чешће крађе по црквама Епархије будимске. Сабор је посебним апелом реаговао поводом недавних недопустивих поступака самопроглашених албанских власти на Косову и Метохији као што је укидање телефонских веза српским насељима.

Највећу пажњу и бригу саборски Оци су посветили Епархији рашко-призренској, саслушавши, после извештајâ епископа Артемија и епископа-администратора Атанасија, опширни и документовани извештај Светог Синода о тешком стању и великим аномалијама у животу те Епархије, вековима прве по страдању и мучеништву у историји Цркве и народа. Размотривши укупно стање и немиле појаве, као и канонску одговорност епископа Артемија за њих, а посебно за крајње деструктивно, канонски и морално неприхвативо деловање једног броја његових блиских сарадника, Сабор је њега, већином гласова, трајно разрешио дужности епархијског архијереја и ставио га на располагање Цркви у статусу умировљеног епископа, а за администратора упражњене Епархије рашко-призренске, до избора новог дијецезана, поставио - практично оставио - досадашњег администратора, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија. Епископ Артемије је прихватио одлуку Сабора. То, међутим, не утиче на његове самозване ,,бранитеље" да је и они прихвате.

С тим у вези, а нарочито поводом небивале клеветничке хајке против Његове Светости Патријарха, Светог Синода и Сабора и подбуњивања неупућених верника против сопствене Цркве и њених канонских епископа, као и покушаја обликовања секташког и парасинагогалног, Православљу потпуно страног, менталитета, чије су коловође заблудели и неодговорни појединци који делују преко антицрквених, расколнички усмерених сајтова, Свети Архијерејски Сабор позива верни светосавски народ да им не верује и да се клони њихових подмуклих подметања, а истовремено, верујући у преображајну свемоћ љубави Христове, очекује покајање бар неких међу њима.

Сабор је, најзад, одлучио да свечано устоличење Патријарха српског у Пећкој Патријаршији буде извршено 3. октобра текуће године.

Састав Светог Синода остаје исти.