Четрнаеста годишњица Мартовског погрома на Косову и Метохији

17. Март 2018 - 1:24
ОдштампајОдштампај

Навршава се 14 година од када jе са Kосова и Mетохиjе у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас ниjе вратила у своjе домове.

У таласу насиља на Kосову и Mетохиjи тада jе убиjено 19 особа, од коjих осам Срба, док jе 11 Aлбанаца страдало у обрачуну са припадницима међународних снага безбедности. Повређено jе наjмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага коjи су се сукобили с локалним Aлбанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено jе око 800 српских кућа и запаљено 35 верских обjеката, укључуjући 18 споменика културе, међу коjима и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Tаj храм, jедан од наjрепрезентативниjих споменика средњовековне Србиjе, епископско средиште српске цркве у средњем веку, монументални облик добио jе у време Kраља Mилутина (1282-1321), мада jе и раниjе био архиjереjско средиште призренског епископа српске цркве. Црква jе унеколико обновљена, прва литургиjа у њоj служена jе шест година касниjе, али трагови девастациjе и пожара нису отклоњени. Tо здање jе 2006. стављено на листу споменика под заштитом УНEСKO-а.

Екстремисти су се посебно обрушили на српске православне светиње. Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама (као на пример у Подујеву) заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживели османску окупацију и светске ратове. Седамнаести март 2004. године посебно је болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, Косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.

Српска Православна Црква јеванђелски је поднела и овај талас насиља над светињама, као она из Другог светског рата од стране балиста или из времена петовековне османске окупације. У процесу обнове од 2005 године обновљено је или донекле поправљено око 70% објеката оштећених или уништених 2004. године и по међународним захтевима у обнови су учестовале и косовске институције под надзором и организацијом Савета Европе. Посебан успех представља обнова Призренске Богословије која се наставља обновом две највеће зграде које финансира Европска комисија. Такође су обновљене и привремено запустеле парохије у Призрену, Приштини, Пећи, Урошевцу, Вучитрну и Истоку, иако до очекиваног већег повратка прогнаника у ове градове није дошло због општег недостатка безбедности и етничке нетолеранције.

Нажалост, насиље које се спорадично наставља против српских светиња и повратничких домова до данас није заустављено. Ово показује да без обзира на све што је учињено како би се створили бољи услови за живот Срба и даље постоји веома висок степен ризика да се слични напади понове, а све са циљем систематског уништавања баштине српског народа на овом простору које за данашње локалне ултранационалисте и даље представља болан подсетник српске историје која се јефтиним фалсификатима не може избрисати из историјске науке и историје уметности овог дела Балкана.

Према подацима Eпархиjе рашко-призренске из априла 2004. године, укупан броj уништених црквених зграда jе био близу 100. Mеђународни тужиоци и судиjе на Kосову и Mетохиjи процесуирали су седам случаjева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година. Повод или изговор за погром била jе кампања албанских медиjа у коjоj су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Aлбанаца из села Чабар код Зубин Потока од коjих се jедан утопио у реци, што ниjе било тачно. Истрага УНMИK полициjе утврдила jе да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полициjе Нериџ Синг изjавио jе тада да су "преживели дечаци после трагедиjе били под jаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села".

Mартовске догађаjе на Kосову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Eвропска униjа, а Парламентарна скупштина Савета Eвропе jе 29. априла 2004. донела резолуциjу.

Србија неће заборавити мартовски погром на Космету 

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије Марко Ђурић поручио је поводом 14-годишњице мартовског погрома на Космету да Србија и српски народ то неће заборавити и неће одустати од инсистирања на правди и кажњавању криваца. Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини изјаву за јавност директора Канцеларије за Косово и Метохију: 

-Годишњица мартовског погрома на Косову и Метохији обавезује нас на саосећање са породицама страдалих и оних који 14 година касније и даље чежњиво упиру поглед ка свом завичају, немоћни да се у њега врате. Тај трагични догађај опомиње на емпатију и солидарност, и подсећа да се у злим временима, када идеологије мржње превладају над човечношћу, на удару зла може наћи свако, само зато што припада непожељној националној, етничкој или верској групи. По својој неселективности, интензитету мржње и рушилачкој енергији, мартовски погром несумњиво спада у ред најмонструознијих злочина новијег доба. Лажну тезу о спонтаном таласу насиља, проистеклом из револта због утапања двоје албанске деце у селу Чабра, све време пласирају управо они који су насиље инспирисали и организовали, између осталог и да би избегли кривичну одговорност скривајући се иза наводног „дешавања народа“.

Наравно да мартовски погром није био спонтани излив насиља. Он је без сумње организован од стране албанских политичких, криминалних и парабезбедносних структура, са циљем да се преостали Срби етнички очисте са простора Косова и Метохије, и та намера је у многим деловима наше јужне покрајине, нажалост, успешно спроведена у дело. Несхватљиво је да је велики део међународне заједнице, посебно оне државе које се издају за лучоноше демократије, остао равнодушан пред овим масовним злочином спроведеним по моделима виђеним у Руанди или Камбоџи, и решен да ствар препусти забораву, рачунајући на наше кратко памћење и свикнутост српског народа на патњу. Данас поручујемо да Србија и српски народ никада неће заборавити мартовски погром на Косову и Метохији, да никада неће одустати од инсистирања на правди и кажњавању криваца, те да никада више неће дозволити да му се нешто слично догоди. Онима који одговорне за злочин штите поручујемо да никада ништа добро није проистекло, нити може проистећи из патње других и прећуткивања злодела, наводи се у изјави Ђурића.

Представници Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије присуствоваће обележавању 14-годишњице погрома над косметским Србима у суботу, 17. марта, у Београду, Грачаници и Косовској Митровици. Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев присуствоваће обележавању годишњице мартовског погрома у 12.44 часова, у спомен-соби „Косметске жртве“, у Палати „Београд“, Масарикова 5.  Церемонију обележавања организује Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији. Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Жељко Јовић присуствоваће у 11 часова, у манастиру Грачаница, парастосу жртвама мартовског погрома, а након тога и академији у Дому културе, коју организује Удружење породица косметских страдалника у сарадњи са Домом културе Грачаница. Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић положиће у 10 часова, у Косовској Митровици, венац на спомен-плоче настрадалим Митровчанима и присуствовати парастосу који ће бити служен код главног моста на Ибру.

Програм обележавања годишњице Мартовског погрома над косовско-метохијским Србима 2004. године (извор: Радио Слово љубве)

17. март 2018. године, манастир Грачаница

  • 10,30 часова - окупљање у порти манастира Грачаница    
  • 11 часова - парастос    
  • 11,20 - породице жртава, свештенство, званичници, представници локалних самоуправа и грађани у колони кренуће до Дома културе у Грачаници где ће положити беле руже испред уметничке инсталације „MISSING“    
  • 11,30 часова - полагање цвећа испред уметничке инсталације „MISSING“ на којој се налазе фотографије несталих лица    
  • 11,40 часова - отварање изложбе са ликовне колоније „Јесен у Призрену“ у Галерији Дома културе „Грачаница“. Ликовна колонија „Јесен у Призрену“ одржава се у манастиру Светих Архангела код Призрена који је тешко пострадао у погрому 17. марта 2004. године. Колонија је нека врста уметничког одговора на страдање наслеђа, као и подстицај за његову обнову. На остацима монументалне задужбине цара Душана стварало је, прошле јесени, седам сликара из различитих делова Србије. На изложби ће говорити сликарка Весна Марковић, уредник Галерије Дома културе „Грачаница“ Небојша Јевтић, заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Жељко Јовић,    
  • 12:00 - Академија „Трајни ожиљци нечовештва“ велика сала Дома културе „Грачаница“. На академији ће говорити Епископ рашко-призренски Теодосије, председница Удружење породица киднапованих и несталих лица на КиМ Верица Томановић, председница Удружења „Косметски страдалници“ Наташа Шћепановић, заменик директора Канцеларије за КиМ Жељко Јовић, градоначелник Општине Грачаница Срђан Поповић, народни појци, песници и певачка група Ансамбла „Венац“

Материјали о Мартовском погрому са сајта Владе Републике Србије:

Овде можете преузети и поглавља књиге Мартовски погром на Косову и Метохији коју су 2004. године издали Министарство културе Владе Републике Србије и Музеј у Приштини (са измештеним седиштем):

ОТЕТО КОСОВО - ЧЕШКИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ (са српским титлом)