Епископ Теодосије најоштрије осудио скрнављење храма Св. Јована Претече у Самодрежи код Вучитрна

Изглед цркве у марту 2010. приликом посете Еп. АтанасијаПоводом вести да је поново настављено скрнављење цркве Св. Јована Претече у Самодрежи код Вучитрна, Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије данас је најоштрије осудио овај вандалски акт. Он је нагласио да се више не може толерисати уцењивање Српске Православне Цркве под којим политичким условима може да обнови светиње које су јој претходних година порушене јер је обнова верских објеката и слобода вероисповести фундаментално право. Владика је апеловао на међународне представнике на Косову како би подстакили локалне институције да створе услове да се ова црква обнови уз пуну заштиту имовине Српске Православне Цркве свуда где је она угрожена.

Спољашњи изглед цркве без крова, поред школског игралишта, 2010. год.Садашња црква Св. Јована Претече у Самодрежи (општина Вучитрн) саграђена је 1932. год. на месту старије, средњовековне цркве у којој је, према предању, Св. Кнез Лазар причестио војску пред Косовски бој. Поред цркве налази се и неколико старих крстова, па историчари претпостављају да су на овом месту вероватно сахрањивани витезови и војници српске војске.

Изглед цркве средином 2010. након првог чишћења унутрашњости храмаБрој српских породица у овом селу се убрзано смањивао нарочито од осамдесетих година двадесетог века, а пред рат 1999. године било их је само двадесет и оне су исељене због опасности од насиља. Од тада у селу живе само етнички Албанци који су цркву у лето 1999. године минирали и запалили. Кров и купола су потпуно уништени као и унутрашњост храма. Поред цркве се налази сеоска школа (подигнута на црквеној земљи у време комунизма) и од рата наовамо албански ђаци користе оштећену цркву као јавну депонију и нужник. Нажалост, за време претходне епархијске управе није ништа учињено да се црква заштити од даљег пропадања.

Постављена заштита од лима на улазним вратима храма, мај 2011. год.Поводом лошег стања у коме се налази црква Св. Јована Претече у Самодрежи тадашњи администратор Епархије Еп. Атанасије и Викарни Епископ Теодосије одмах су почетком 2010. год. затражили од међународних представника да се црква очисти и заштити од даљег скрнављења. У напорима да се заштити ова светиња СПЦ на захтев Епархије су се ангажовали канцеларија специјалног ЕУ представника, ОЕБС и нарочито НВО „Камени мост“. Они су организовали низ састанака са локалним представницима општине Вучитрн и мештанима села Самодреже са циљем да се изнађе пут ка обнови ове цркве.

Проваљена улазна врата, јуни 2011. год.После више консултација и напора да се албанска локална заједница приволи да омогући чишћење цркве, општина Вучитрн је прошле године одобрила средства за чишћење отпадака и унутрашњост цркве је очишћена. Међутим, пошто и даље није било врата на цркви, локални Албанци су наставили са скрнављењем овог објекта који је поново претворен у депонију. Почетком 2011. године одлучено је да се пронађе дугорочно решење и да се обезбеди ова локација и црква обнови. Према пројекту који је на иницијативу Епархије припремио Завод за заштиту споменика културе Србије (канцеларија у Лепосавићу) процењено је да би за обнову цркве било потребно око 120.000 евра. Иако су представници села у почетку показивали извесну спремност да прихвате обнову цркве, под утицајем локалних екстремиста преовладао је негативан став. Иако је од стране међународних представника предложено да се у склопу овог пројекта обезбеди и баланс програм од 20.000 евра за помоћ сеоској школи, локална албанска заједница је на састанку 9. марта 2011. године децидно одбила овај предлог.

Садашњи изглед унутрашњости храма након провале, 7. јуни 2011. год.У извештају НВО „Камени мост“, чији је представник Александар Стојановић учествовао на поменутом састанку са локалним албанским представницима, наводи се став локалне заједнице да било какво реновирање и поправка цркве у Самодрежи „не долази у обзир и да они остају експлицитни у том ставу да без обзира на сваки утицај међународне заједнице и власти у Притшини". Као разлог они су навели „малтретирања од српске војске и полиције“ за време рата. Пошто су изнели став да „сва зла долазе од те цркве и њеног постојања“, почели су да условљавају заштиту и обнову цркве интеграцијом севера Косова. Апсурдност њиховог става се посебно огледа у изјави изреченој на састанку „да их у 13. веку када се црква градила нико није питао за мишљење да ли се може саградити и да црква припада Илирима“. На крају су поручили да не могу да гарантују одрживост цркве у случају њене обнове или изградње ограде.

Садашњи изглед храма без улазних вратаИ поред отвореног противљења локалне заједнице и њихових екстремних националистичких ставова представници општинске канцеларије за повратак, општински директор при министарству културе Косова и канцеларија ЕУ мисије су уз одобрење Епархије организовали чишћење унутрашњости цркве и привремено поставили лимене штитнике који онемогућавају улазак у цркву. Пошто објекат нема заштиту полиције, ЕУ канцеларија и ОЕБС су повремено посећивали објекат како би се уверили у каквом је стању. Нажалост, приликом последње посете почетком ове недеље примећено је да су лимени покривачи на вратима одваљени и да је унутрашњост цркве опет изложена скрнављењу.