Теодосије

Мејлинг листа

  • Српски
  • English
  • Русский

KOSOVO.NET - the previous Diocesan site

Радио КиМ

Вести са Косова и Метохије

Помоћ Косову и Метохији

Eпископ Теодосије служио парастос пострадалим српским дечацима у Гораждевцу

13. Август 2010 - 14:15
ОдштампајОдштампај

У селу Гораждевац код Пећи данас је обележена седма годишњица терористичког напада у коме су убијена двојица српских дечака (Иван Јововић 19 и Пантелија Дакић 12), а тешко рањени Богдан Букумирић, Ђорђе Угреновић, Марко Богићевић и Драгана Србљак. Нападач је тог кобног 13. августа 2003. год. испалио 90 метака из аутоматског оружја на групу српске деце која је дошла на обалу реке Бистрице, око 500 м. од села Гораждевца, да потражи освежење.

Данас је поводом седме годишњице овог злочина Викарни Епископ Липљански Г. Теодосије служио парастос пострадалим дечацима у храму Рођења Пресвете Богородице уз саслужење парохијског свештеника гораждевачког Југослава Марјановића и дечанског јеромонаха Илариона Лупуловића. Парастосу су присуствовале монахиње из Пећке Патријаршије, као и више десетина верника који су се окупили да молитвено одају пошту пострадалој деци у једном од најбруталнијих злочина почињених над српским становништвом након завршетка рата и доласка међународних мировних снага на Косово и Метохију. Чланови породица пострадалих дечака, родбина и пријатељи, заједно са Епископом Теодосијем и свештенством потом су обишли гробља на којима су сахрањени Иван и Панто, где је одслужен мали помен. Иначе, сахрану пострадале деце обавили су у августу 2003. године Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и игуман манастира Високи Дечани Теодосије уз саслужење више свештеника Епархије Рашко-призренске. Сахрани су присуствовали тадашњи премијер Србије Зоран Живковић и потпредседник Владе Небојша Човић.

Епископ Теодосије је у својој беседи након парастоса у гораждевачком храму поменуо да они који невино пострадају у Христу и даље живе и живеће пред лицем Божијим, а злочинци иако још биолошки живе, умиру пред Богом још за овога живота и носе тешко проклетство на својим душама и душама свога потомства. Као што су у ранохришћанским временима мученици и невина деца својом крвљу утврђивала Цркву, тако су Иван и Панта својом невином жртвом и крвљу обавезали све нас да останемо на овим просторима и не посустанемо пред опасностима и невољама кроз које пролазимо. Овај народ има дубоке корене и неће напустити своје светиње, гробове и земљу коју су наследили од својих предака, рекао је Владика Теодосије. Он је нарочито истакао да је свима још теже што починиоци овог гнусног злочина још нису приведени правди. Истрага коју је започела тадашња УНМИК полиција, предата је Косовској полицији, која ни до данас није успела да пронађе злочинце.

This text will be replaced
Репортажа ТV FOX

This text will be replaced
Репортажа РТС ТВ Мост

 

Овај злочин који се догодио 13. августа 2003. године тако је и до данас је остао нерасветљен и страшне сцене дечије одеће попрскане крвљу на обали реке Бистрице и бол родитеља пострадале и рањене деце потресао је целу јавност.

Нажалост, и поред свих апела Цркве, државних органа Србије локалне косовске институције и међународне полицијске и мировне снаге нису успеле да разреше, не само овај злочин, већ и још неколико сличних злочина над косовско-метохијским Србима. Поменимо само оне најтеже, као што су убиство 4 особе српске националности у Сливову код Грачанице (21. јуна 1999. године), масакр над 14 српских жетеоца у селу Старо Грацко код Липљана (23. јула 1999. године), напад на аутобус Ниш Експреса у Ливадицама код Подујева (14. фебруара 2001. године) године у коме је страдало 11 Срба. Такође је остало неразрешено мучко убиство породице Столић у Обилићу у ноћи између 3-4 јуна 2003. године као и убиство седамнаестогодишњег Димитрија Поповића у Грачаници 4. јуна 2004. године. Обећања тадашњих цивилних и међународних званичника на Косову и Метохији "да неће остати ниједан камен непреврнут док се не нађу починиоци ових злочина" остала су празно слово на папиру.

Недавна ослобађајућа пресуда суда ЕУЛЕКС-а којом је пуштен на слободу учесник терористичког напада у Ливадицама (Ејупи) кога је УНМИК-ов суд осудио на 40 година затвора само је тужни епилог неспособности али и неспремности међународних и локалних институција да се суоче са овим терористичким нападима на српско становништво.

ТАЊУГ О СЕДМОЈ ГОДИШЊИЦИ ЗЛОЧИНА У ГОРАЖДЕВЦУ

Обележено седам година од убиства Јововића и Дакића

ГОРАЖДЕВАЦ, 13. августа (Тањуг) - У Гораждевцу код Пећи данас је обележена седма годишњица терористичког напада у коме су на обали реке Бистрице, на купању убијена два српска дечака, а рањено четворо.
У цркви Пресвете Богородице у Гораждевцу одржан је парастос Ивану Јововићу и Пантелији Дакићу који су убијени хицима из ватреног оружја.
Парастос настрадалима служио је викарни епископ липљански Теодосије који је у беседи истакао да нам је свима још теже јер починиоци гнусног злочина до данас нису приведени правди.
Око 100 чланова породица, родбине и пријатеља невино страдалих младића обишли су гробља на којима су сахрањени Јововић и Дакић. Обележавање седмогодишњице пратило је и десетак новинарских екипа.
Отац страдалог Дакића, Милисав изјавио је да је разочаран због тога што су убице његовог сина и данас на слободи.
У оружаном нападу који се догодио 13. августа 2003. поред Јововића (19) и Дакића (12) који су убијени, тешко су рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).
Тог врелог летњег дана око 100 дечака и девојчица из српске енклаве Гораждевац у Метохији стигло је на обале оближње реке Бистрице у потрази за освежењем и дружењем у време школског распуста.
Хтели су да на тренутак забораве сурову стварност коју живе од доласка међународних трупа 1999. године - изоловани, у окружењу Албанаца, без слободе кретања и сталном страху од напада.
Игру и смех деце ускраћене за безбрижна и узбудљива летовања у којима уживају њихови вршњаци, пресекли су рафали из правца албанског села Захаћ.
Терористи су испалили 90 метака и на лицу места убили Ивана Јововића, док је Пантелија Дакић преминуо у пећкој болници.
И поред награди од милион евра, коју је расписао УНМИК за проналазак убица, оптужница још није подигнута.

 

Навршава се седам година од убиства српских дечака

ГОРАЖДЕВАЦ, 13. августа (Тањуг) - У Гораждевцу код Пећи данас ће бити обележена седма годишњица терористичког напада албанских екстремиста у коме су на обали реке Бистрице, на купању убијена два српска дечака, а рањено још четворо младих.
У Гораждевцу ће тим поводом бити одржан парастос у Цркви Пресвете Богородице Ивану Јововићу и Пантелији Дакићу који су убијени хицима из ватреног оружја.
Породице, родбина и пријатељи невино страдалих младића обићи ће гробља на којима су сахрањени Јововић и Дакић.
У оружаном нападу који се догодио 13. августа 2003. године поред Јововића (19) и Дакића (12) који су убијени тешко су рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).
Овај монструозни злочин шокирао је целу Србију и наишао на оштре осуде међународних представника, али је истрага и данас на почетку.
Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић изјавио је јуче да је након седам година од убиства деце из Гораждевца, крајње време да неко почне да расветљава тај гнусни злочин.
Ивановић је Тањугу рекао да се са жаљењем може констатовати да за седам година присуства међународних мисија на Косову није учињено ништа да се расветли злочин у којем су деца по први пут постала жртве политичке борбе или политичког реваншизма.
Тог врелог летњег дана, 13. августа 2003., око 100 дечака и девојчица из српске енклаве Гораждевац у Метохији стигло је на обале оближње реке Бистрице у потрази за освежењем и дружењем у време школског распуста.
Хтели су да на тренутак забораве сурову стварност коју живе од доласка међународних трупа 1999. године - изоловани, у окружењу Албанаца, без слободе кретања и сталном страху од напада.
Игру и смех деце ускраћене за безбрижна и узбудљива летовања у којима уживају њихови вршњаци, пресекли су рафали из правца албанског села Захаћ.
Терористи су испалили 90 метака и на лицу места убили Ивана Јововића, док је Пантелија Дакић преминуо у пећкој болници.
Тешко рањен Марко Богићевић тада је пребачен у болницу на северу Косовске Митровице где је хитно оперисан. Метак му је покидао ткиво изнад кука и потпуно одузео десну ногу, тако да се и данас отежано креће.
Најтеже рањен Богдан Букумирић задобио је седам прострелних рана, док му је један метак окрзнуо чланак леве ноге.
Кола хитне помоћи у коме је једва давао знаке живота напали су Албанци на путу до француске болнице у јужној Косовској Митровици, где му је извађена слезина.
Само захваљујући упорности српских лекара и власти, Букумирић је пребачен на ВМА у Београд, али са великим закашњењем и због тога се његово стање искомпликовало, а живот "висио о концу" - у коми је био шест дана и преживео четири тешке операције.
Осим Букумирића, све жртве напада албанских екстремиста и даље живе у Гораждевцу, где је пре рата било 2.000 Срба, а сада 850.
Злочин у Гораждевцу осудили су шефови УНМИК-а и Кфора, представници ЕУ, САД, Француска, Русија, као и косовски званичници.
Портпарол Стејт департмента у то време Том Кејси назвао је убиство и рањавање српске деце свирепошћу и оценио да су "они који су починили злочин против невине деце непријатељи мира" и да су "напали будућност Косова".
Представници Србије и Црне Горе затражили су одмах ванредну седницу Савета безбедности УН, а сахрани убијених дечака у Гораждевцу присуствовали су тада премијер Србије Зоран Живковић и потпредседник владе Небојша Човић.
Упркос томе, албански терористи су 17. августа поново пуцали на петоро српске деце у центру Гораждевца, али, срећом, нико није страдао.
Комесар УНМИК полиције Штефан Фелер изјавио је после злочина да ће "преврнути сваки комад земље како би пронашао убице деце".
Током прве истраге претресено је 100 кућа на подручју Гораждевца, а 75 особа испитано је у вези са нападом на српску децу.
И поред награди од милион евра, коју је расписао УНМИК за проналазак убица, оптужница још није подигнута.
У међувремену је формирана радна група истражитеља са задатком да преиспита све старе и прикупи нове доказе, али напретка у истрази нема.
Представници српских власти сматрају да су, као и у другим случајевима када се ради о злочинима почињеним над Србима, на Косову и Метохији заказали представници међународне заједнице, док се у локалној српској заједници питају да ли се ради о неефикасности или прикривању злочина.

Букумирић: Власт у Србији да предузме све у разоткривању

БЕОГРАД, 13. августа (Тањуг) - Богдан Букумирић из Гораждевца код Пећи, који је пре седам година тешко рањен у нападу албанских терориста на српску децу, позвао је данас државне органе у Србији да предузму све кораке како би међународне снаге на Косову и Метохији разоткриле починиоце тог злочина.
На седму годишњицу монструозног злочина на реци Бистрици, у селу Гораждевац, код Пећи, у коме су погинула два српска дечака, а рањено још четворо младих, Букумирић сматра да међународни представници нису учинили ништа како би били откривени одговорни.
"Жао ми је што за седам година међународна заједница ништа није предузела да се открију починиоци. У више наврата сам писао њеним представницима на Косову и Метохији и увек их исто питао - да ли је нешто предузето, али у сваком одговору су само изражавали жаљење због трагедије и да конкретних резултата нема", рекао је Букумирић Тањугу.
Он је додао да је одустао од писања представницима међународних снага, јер сматра да је то узалудно, али не и од тужбе Међународном суду правде у Стразбуру.
"Сматрам да би требало да тужим међународну заједницу на Косову и Метохији, која ме није заштитила у складу са Резолуцијом 1244. Њихове снаге су дужне да заштите сваког грађанина. Нисам одустао од тужбе, јер међународне снаге нису урадиле ништа да открију починиоце", рекао је Букумирић.
У нападу на српску децу 13. августа 2003. године, Букумирић је задобио седам прострелних рана, а један метак му је окрзнуо чланак леве ноге, што и данас, после дуготрајног лечења, проузрокује тешкоће у функционисању леве руке и ноге.
"Након свега, моје здравствено стање иде на боље, опорављам се и, иако имам тешкоће у функционисању леве руке и ноге, могу да их употребљавам", објаснио је Букумирић (22), који живи у Београду и у октобру треба да почне студије спортског менаџмента, захваљујући стипендији БК Универзитета.
Терористи су тог 13. августа на српску децу испалили 90 метака, на лицу места убили су Ивана Јововића (19) и Пантелију Дакића (13), који је преминуо у пећкој болници, док су тешко рањени 15-годишњи Букумирић и 11-годишњи Марко Богићевић, а лакше Драгана Србљак (14) и Ђорђе Угреновић (20).
Букумирић се присетио да га је после пуцњаве комшија превезао до амбуланте у Гораждевцу, где му је пружена прва помоћ и саниране ране да ублаже крварење, а да је потом, и поред напада Албанаца и каменовање аутомобила у којем је био, пребачен у базу италијанског контингента Кфора у Пећи.
"У пећкој болници лежао сам у соби где је био смештен и покојни Панта Дакић. Његов отац држао је и мене и њега за руку. Пацијенти Шиптари су се веселили - добацивали су: 'Хоћете Косово - ето вам Косово'", сећа се Букумирић.
Потом је, на инсистирање докторке из Гораждевца Милене Цветковић, која је по палцу десне ноге приметила да даје знаке живота, пребачен у француску болницу у јужном, албанском делу Митровице, где су му лекари извадили слезину, али како нису имали неурохирурга, позвали су лекара из Приштине.
Опет, на инсистирање докторке Цветковић, која је преузела и личну одговорност зато што му је живот био угрожен, Букумирић је пребачен у северну Митровицу.
Пошто хеликоптер АМС Југославије није добио дозволу да прелети административну границу покрајине, најпре је аутом пребачен за Рашку, а одатле са хелиодрома на ВМА у Београд. У току тог пута притисак му је два пута падао на 40.
"Када смо стигли, 20 минута после поноћи, све је било спремно за операцију, али установљено је да имам литар и 400 грама крви, од пет, колико сваки човек треба да има, и операција је одложена", навео је Букумирић и додао да је ујутру почела прва операција, после које је у коми био шест дана.
Поред тога што му је извађена слезина, а дијафрагма ушивена, Букумирић је преживео још четири компликоване операције главе.
Најпре му је скинут оштећени део лобање кроз који је прошао метак, затим санирана рана која се била загњојила.
Трећа операција била је најтежа - тада му је отваран мозак да би биле уклоњене ситне кошчице због којих је 49 дана имао високу тепмературу и прележао менингитис. Потом је извршена пластична операција и уграђен одстрањени део лобање.

Нерасветљени злочини над Србима на Косову

- Поводом седме годишњице масакра у Гораждевцу код Пећи Тањуг даје хронологију најтежих злочина над Србима

пише: Војислав Лалић

КОСОВСКА МИТРОВИЦА, 13. августа (Тањуг) - Ниједан од многобројних злочина који су последњих година извршени над српским цивилима на Косову и Метохоји није расветљен и поред обећања УНМИК-а , Еулекса и привремених власти у Приштини.
Они су платили главом само зато што су остали тамо где су им корени, где су им куће и окућнице, што су друге вероисповести.
Поводом седме годишњице масакра у Гораждевцу код Пећи Тањуг даје хронологију најтежих злочина над Србима који су у последњој деценији извршени на Косову и Метохији:
-На данашњи дан , пре седам година, у Гораждевцу убијени су Иван Јововић(19) и Пантелија Дакић(12), док су четири дечака тешко рањена.
Они су изрешетани док су се безбрижно купали у Бистрици. "Преврнућемо сваки комад земље како би пронашли убице", обећали су тада у УНИМИК-у. Сви су осудили тај монструозни злочин али убице још нису приведене правди.
-Године 2003, 16. фебруара, код Подујева дигнут је у ваздух аутобус "Ниш експреса". Том приликом 12 путника је погинуло док је 43 теже или лакше рањено.
Они су страдали само зато што су на задушнице кренули да обиђу гробове својих породица и пријатеља. За тај злочин је убрзо осумњичен Фљорим Ејупи, али је касније ослобођен због недостатка доказа.
-У Обилићу 13. јуна 2003. године ликвидирана је породица Столић.
У својој клући убијени су Слободан (80), његова супруга Радмила(74) и њихов син Љубинко (54). Полиција је покренула истрагу , али због овог злочина још нико није осуђен.
-17. март 2004. године: у организованој експлозији албанског насиља на удару су се нашли српски цивили, њихова имовина, манастири и цркве.
Била је то "кристална ноћ на Косову", када је убијено 19 лица од тога осам Срба док се двојица још воде као нестали.
Страдало је и једанест Албанаца, али само зато што су пуцали на припаднике Кфора. Албански медији су измислили повод за овај злочин: наводно су Срби, псима, присилили шест албанских дечака у Ибар и тако тројицу отерали у смрт.
- У Грачаници је 4. јуна 2004. године убијен Димитрије Поповић (17).
Непозната лица су су из кола у покрету пуцала на тројицу српских младића који су мирно страјали испред киоска брзе хране. Кратко пре тога у Грачаници је рањен и Јовица Ивић.
-У Бошњачкој махали у Косовској Митровици 2. јула ове године непознати терористи су бацили бомбу на групу грађана, Срба који су мирно протествовали због најаве отварања Канцеларије за цивилне услуге привремене албанске владе.
Тада је погинуо доктор Месуд Џековић, док је једанаест лица лакше или теже рањено. Кривци се још нису нашли пред лицем правде.
-У Старом Грацку, код Липљана, 23. јула 1999. године, на њивама, изрешетано је 14 жетелаца.
УНИМИК полиција је одмах после тог злочина ухапсила Маслума Битићија пошто је осумњичен за убиство српских сељака. После два месеца он се нашао на слободи због недостатка доказа.
- Увод у драму српских цивила на Косову, која траје годинама, најавио је монструозни злочин у кафићу "Панда" код Пећи 4. децембра 1998. године када је убијено шест младића, док су тројица рањена.
Сви они, сем једног, били су средњошколци. Упуцани су док су у кафићу безбрижно испијали сокове и кока-колу.
"Њихова једина кривица је била то што се нису родили у томе народу у коме су злочинци... што су друге вере и другог писма", изјавио је поводом овог злочина патријарх Павле.