Из Архиве ЕРП: Продаја црквене имовине косовским Албанцима од стране бившег Епископа Артемија

29. Новембар 2010 - 1:13
ОдштампајОдштампај

СЛУЧАЈ ПРОДАЈЕ ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ У ЂАКОВИЦИ

Сада рашчињени Епископ Артемије и његов секретар С. Виловски продају пословни простор у власништву СПЦ у Ђаковици Албанцима уз помоћ Албанца – личног опуномоћеника епископа Артемија. Уговор никада није укњижен у епархијској архиви, нити је 150.000 евра од продаје црквене имовине Албанцима икада прошло кроз Епархијску касу!

ДОКУМЕНТАЦИЈА О ПРОДАЈИ ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ У ЂАКОВИЦИ - ПДФ ДОКУМЕНТ

 

Срби се поново сврставају у два табора, стају под два барјака.
Они који подижу сидра своја, продају своја имања, куће, станове
и одлазе са Косова - иду под барјак Вука Бранковића,
продају и крчме српско Косово.

бивши Еп. Артемије
Предавање на Видовдан 2005. год.

 

У наставку следе информације везане за незакониту продају црквене имовине (пословног простора у власнштву СПЦ) у Ђаковици 2007. године. Овај случај био је један од веома важних примера злоупотребе епархијске власти од стране бившег Епископа Артемија, поготово због тога што је реч о отуђењу имовине Албанцима.

12. априла 2007. год. сада већ рашчињени Епископ Артемије даје писмено пуномоћје ДЕДУ ДРЕЦ КОМАНИЈУ (Dede Ndrece Komani) косовском Албанцу из села Брековца, Ђаковица да „у име и за рачун СПЦ, ђаковичке парохије и Епархије Рашко-призренске код општинског суда у Ђаковици може да овери Уговор о продаји пословног простора, који је у власништву СПЦ,  249 м2  купцу КОЉУ УКИ КОМОНИЈУ из села Жуб, општина Ђаковица". Реч је о пословном простору који био намењен потребама финансијске помоћи црквеној општини Ђаковица, посебно српским старицама које од завршетка рата живе уз ђаковичку стару цркву. Опуномоћеник Комани је био овлашћен да спроведе све активности у циљу реализације продаје имовине осим да преузме новац. Тадашњи Епископ Артемије КОМАНИЈУ чак даје право да га заступа „пред свим државним органима“ (чиме признаје квазидржаву Косово). Веродостојност потписа тадашњег Епископа Артемија је писмено потврђена у УНМИК-овом Општинском суду у Приштини – одељење у Грачаници од службеника за оверу Бисерке Ађанчић. По личном сведочењу очевидца који је дао писмену изјаву за Комисију Св. Арх. Синода поводом овог случаја, тадашњи Епископ Артемије је ради дискреције потписао своје скандалозно овлашћење Команију у манастиру Грачаница у присуству свог секретара бившег протосинђела Симеона Виловског.

18. априла 2007. год. закључен је УГОВОР О ПРОДАЈИ НЕПОКРЕТНОСТИ – ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА у власништву СПЦ у коме продавца тј. СПЦ представља тадашњи Епископ Артемије односно његов опуномоћени заступник ДЕД КОМАНИ, а купац је КОЉ УКА КОМОНИ. Пословни простор је продат другом Албанцу за 150.000 евра. Иако је за лице које је требало да прими новац најпре одређен извесни Петар Петровић из Београда, у Анексу УГОВОРА за преузимање новца је одређен МИЛИВОЈЕ МАРКОВИЋ из Грачанице, иначе тадашњи рачунополагач Епархијског управног одбора. Посебно је запрепашћујуће да је опуномоћени представник епископа Артемија ДЕД КОМАНИ потписао уговор у име СПЦ са печатом Епархијског Управног одбора Епархије Рашко-призренске, што је без сумње најскандалознији чин у новијој историји СПЦ да један Епископ, и то на многострадалном Косову и Метохији, даје Алабнцу печат Епархије да овери продају имовине СПЦ другом Албанцу и заувек је отуђи од Цркве. УГОВОР је прописно оверен печатима и потврђен у Општинском УНМИК суду у Ђаковици 2. јула 2007. год. као што се види у приложеним документима.

Два документа која следе после Анекса уговора представљају необичну кореспонденцију албанског општинског суда у Ђаковици и општинског суда УНМИК у Приштини (одељење Грачаница)  у судски овереном српском преводу са албанског језика. У првом документу председник суда у Ђаковици Агим Мухаџири тражи потврду аутентичности специјалног пуномоћја које је бивши Епископ Артемије дао КОМАНИЈУ у општинском суду у Грачаници јер очигледно не може да верује да је српски Владика овластио Албанца да продаје црквену имовину. На ово писмо одговара Администратор суда у Грачаници Синиша Борисавлјевић 21. јуна 2007. потврђујући да су потпис и пуномоћје тадашњег Епископа Артемија судски аутентични, доказании и правно валидни. Дакле, пошто је реч о веома специфичном случају продаје имовине СПЦ Албанцима, УНМИК је тражио потврду аутентичности целог процеса како би био сигуран да није реч о лажном пуномоћју. Нажалост, показало се да је Албанац од једног српског Епископа сасвим законски био опуномоћен за отуђење црквене имовинеи да је продаја легално обављена.

Последњи документ је Уверење општинског суда у Ђаковици (превод са албанског) где се потврђује да је имовина која је продана Албанцу КОМОНИЈУ заиста била власништво СПЦ (видети горе у ПДФ документу).

ШТА ЈЕ ПОСЕБНО ЗАНИМЉИВО У ОВОМ СЛУЧАЈУ?

Према Уставу СПЦ  члан 101 све имовинске трансакције у епархијама СПЦ су у надлежности не Епархијског архијереја, већ Патријаршијског Управног одбора ПУО. Стварни власник непокретне имовине СПЦ је СРПСКА ПАТРИЈАРШИЈА, а Епархија је само корисник. У случају намере да се отуђи имовина (посебно оваква од 150.000 евра вредности) било је неопходно упознати Св. Архијерејски Синод и Патријаршијски управни одбор који би размотирили сврсисходност ове трансакције. У овом случају то не само да није урађено, него је цела продаја прикривена од Синода и Патријаршијског управног одбора. Тиме је тадашњи Епископ Артемије прекршио читав низ одредби Устава СПЦ.

Такође, о овој нимало малој трансакцији није расправљано, како правила налажу, ни на седници Епархијског управног одбора Епархије Рашко-призренске, јер сам уговор о купопродаји је остављен без броја акта (само са ознаком СЛ. тј. службено) што показује да није ни укњижен у епархијској архиви нити је добијени новац могао без укљиженог уговора проћи кроз епархијску касу. Дакле цела трансакција је урађена као продаја ПРИВАТНЕ ИМОВИНЕ и новац је очигледно отишао у приватне руке под контролу тадашњег Епископа Артемија, односно организатора ове трансакције сада рашчињеног и од Цркве одлученог протосинђела Сименоа Виловског који је имао пуни монопол над свим финансијским трансакцијама у Епархији рашко-призренској.

Виловски је још 2006. у мају на Сабору СПЦ осуђен због неканонских и нецрквених радњи и затражено је да буде уклоњен са свих административних и црквених функција. Бивши Епископ Артемије никада није испунио ову одлуку и Виловски је наставио да финансијски и духовно разграђује Епархију Рашко призренску и отуђује новчана средства уз пуно знање тадашњег Владике Артемија, који га упорно штити од одлука Сабора СПЦ, а сада и од органа кривичног гоњења. Где је отишло 150. 000 евра од продаје пословног простора у Ђаковици, није познато, као ни много тога у пословању рашчињеног Владике и његовог личног секретара. Да је новац био намењен за неке добротворне или друге црквене сврхе, уговор би засигурно редовно прошао кроз Епархијску архиву и новац кроз Епархијску касу.

Када је Св. Архијерејски Синод својевремено након сазнања о овој трансакцији тражио изјаву тадашњег Владике, он је категорично негирао да је ишта продато и цео случај назвао измишљотином. Након што је Св. Арх. Синод добио детаљну документацију из канцеларије УНМИК-а тадашњи Владика је одмах нашао излаз и покушао да објасни да је новац искоришћен за потребе извесног Америчког косовског одбора који наводно лобира у САД за потребе епископа Артемија, дакле новац од продаје српске црквене имовине отишао је Американцима, још један у низу апсурда у „патриотским активностима" сада рашчињеног Владике и његовог секретара. Наравно ниједан извештај о средствима искоришћеним за то фамозно „лобирање“ никада није достављен Св. Архијерејском Синоду и Патријаршијском управном одбору, па се може само нагађати шта је ишло за одбрану „националних интереса“ и у руке Американаца, а шта на приватне рачуне, а све у име страдалног српског народа на Косову и Метохији.

Рашчињени Владика Артемије који у медијима себе представља као најјачег противника албанских самопроглашених институција на Косову и Меотхији и који у својим беседама и текстовима оштро критикује продају спрске имовине као “проклетство и издају Косова“, сам, како се види у овом случају, врло отворено и без имало резерви ступа у пословне односе са „албанским институцијама“, узима за опуномоћеника косовског Албанца и продаје српску црквену имовину (задњи документ потврђује да је то власништво СПЦ) заувек Албанцима. Док многи Срби избеглице гладују и живе у беди и сиромаштву не желећи да продају своју имовину на Косову и Метохији, Епископ Артемије то чини и новац узима под приватну контролу. Све се то одвија противно Уставу СПЦ и без знања Св. Арх. Синода и Патријаршијског управног одбора, а на саблазан српског народа на КИМ и искрено чуђење Албанаца који су вест примили као значајан акт признања косовских институција. У Хрватској и БиХ ниједан Епископ се није дрзнуо да продаје земљу онима који је узимају од Срба, али на Косову је то урађено од стране сада рашчињеног Епископа Артемија, који сада без имало грижње савести оптужује за издају Косова и Сабор и Синод СПЦ, али и државу Србију која годишње издваја десетине милиона евра за помоћ српском народу у Покрајини.

Свети Архијерејски Синод СПЦ је по сазнању о овој продаји тражио јавно од УНМИК-а да се достави сва документација о овом жалосном случају који је без преседана у новијој историји СПЦ. Дана 20. новембра 2007. Е.Р. тадашњи шеф УНМИК департмана за правду у Приштини доставила је у Београд Синоду сву документацију у вези овог случаја. Зато је о овом случају расправљано на Сабору СПЦ у мају 2008. године када су сви присутни епископи једногласно осудили овај срамни чин издаје и продаје имовине СПЦ и то за наводно политичке сврхе преко приватних и од Цркве никада званично одобрених канала.

На фотографијама се види некадашњи пословни простор у самом центру Ђаковице намењен финансирању црквене општине Ђаковица, који је бивши Епископ Артемије за 150.000 евра продао Албанцима не прокњиживши ни уговор ни новац у епархијској архиви.

Повезани текстови:
КАД ТРГУЈУ ЛАЗАРЕВИ, ПРОТОЈЕРЕЈ ВЕЛИБОР ЏОМИЋ, 12. ЈУЛИ 2010. ГОД.