Матија Бећковић представио ново издање књиге "Косово – најскупља српска реч" у Призренској Богословији (ВИДЕО)

Нема веће части, нема лепшег града и нема важнијег издавача књиге, коју сам објавио поводом 600 година од Косовског боја, када ни слутили нисмо колико ће та реч поскупети.

Овим речима обратио се академик Матија Бећковић окупљенима у препуној сали призренске Богословије, на представљању новог издања своје књиге “Косово је најскупља реч”, у издању ове богословске школе а са благословом Епископа рашко-призренског г-дина Теодосија који је на почетку књижевне вечери поздравио високог госта и велики број окупљеног народа.

Бећковић се захвалио домаћину истичући да је у Призрен, где није долазио одавно и који је једва препознао, дошао на позив епископа рашко-призренског Теодосија.

– Велика ми је част што су ученици призренске Богословије одлучили да одштампају књигу “Косово је најскупља српска реч”. Мало је рећи да је то најдраже издање неке од мојих књига и сада једва чекам да је видим, као и да упознам те младиће који су је објавили – рекао је Бећковић, додајући да

О томе шта Богословија и Призрен значе српском народу, Бећковић нам је објаснио да сама реч “Богословија” говори много више него што се у речнику може наћи речи.

– Сама чињеница да је патријарх Павле овде столовао деценијама, а да је он сада на уснама свог народа још више него док је био жив, али и да цела Богословија почива на њему и његовом примеру – говори све. Јер такву личност нисмо имали у нашем веку и десило се да су му се по упокојењу сви људи поклонили без обзира на било која убеђења – поручио је академик.

Он се запитао и како су и на који начин окупљени дошли на његову промоцију, рекавши да у неком квизу, где би питање било ко су ови људи и где се налазе, нико не би знао да одговори – то су Срби у Призрену.

Бећковић је, у својој беседи, изнео и став о актуелној политичкој ситуацији:

– Та идеја, да вам неко да нешто што није његово, је бесмислена. И ма колико вам давао и ма колико он био силан, то је безначајно. Значи, требало је одавно, а није касно ни сада, да Срби и Албанци седе једни наспрам других и да виде како да уреде свој живот. И како да гарантују права Србима на Косову и њиховим светињама и њиховим границама, а да опет Србија њима гарантује њихова људска и демократска права. Да живимо као што живе свуда где постоји такав проблем. Али се мора знати чија је то земља. Мађари су после битке на Мохачу копали своју земљу и ископали кости својих ратника који су водили битку. Ја сам убеђен да бисмо ми, да смо стигли, копали око Лаба и Ситнице, око Газиместана од Чечана, како каже народна песма, да бисмо нашли кости наших праотаца и прадедова. Кост је вечита и нема бољега и чвршћега документа.

О његовој књизи су говорили професори Филолошког факултета Универзитета у Београду Александар Милановић и Јован Делић, а културни програм вечери употпунио је и хор Призренске богословије.

ИСТРАЈНОСТ

Бећковић је подсетио на причу коју му је испричао партијарх Павле о страдању српског народа на Космету у једном од најтежих времена у историји.

– Нису могли наши људи више да истрпе тај турски зулум и размишљајући шта ће, решише да се потурче. Али један међу њима им рече: Ајте да сачекамо још мало! И дође 1912, и дође српска војска у Приштину и дође ослобођење. И поново се сакупише ти људи и рекоше да би се покајали да нису били довољно истрајни. А тек колика би нам патња пропала, рекао је потом један од њих – рекао је Бећковић, запитавши окупљене колико је сада нарасла та патња српског народа.

БУДИМО ДОСТОЈНИ ПРЕДАКА

Сам наслов књиге говори све. Многи су говорили, певали о Косову, то чине и данас, али нико то не чини боље од нашег Матије, јер није само довољно говорити и певати о Косову, треба живети Косово, треба живети косовски завет и треба сведочити наше муке – рекао је у уводној беседи владика Теодосије. – Иако је стање много комплексно, као епископ и као монах много се молим Богу да будемо достојни наших предака и да ми не будемо најгора генерација у српском роду и да се не дај Боже са нама заврши оно то је вековима трајало.