НАЈАВА - 15. и 16. децембра Епархија Рашко-призренска прославља свој хиљадугодишњи јубилеј у Призрену

5. Децембар 2018 - 17:45
ОдштампајОдштампај

Епархија рашко-призренска обележава 1000 година постојања

 
Епархија рашко-призренска 15. и 16. децембра прославиће хиљадугодишњи јубилеј од првог писаног спомена Призренске епархије у првој хрисовуљи византијског цара Василија II.
 
 
У суботу, 15. децембра са почетком у 16:00 часова биће служено Вечерње Богослужење у Цркви Богородице Љевишке у Призрену, а од 17:00 часова у свечаној сали Призренске Богословије умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије одржаће предавање са темом „Хиљаду година Призренске Епархије“.
 
У недељу, 16. децембра од 9:00 часова у Саборном Храму Светог Великомученика и Победоносца Георгија биће служена Света Архијерејска Литургија коју ће заједно са другим Архијерејима Српске Православне Цркве служити Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.
 
 
Призренска епархија се у периоду од 1019 до 1219. налазила се под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Цар Василије II је одмах по освојењу Охрида издао три повеље охридском архиепископу Јовану, „којима је био утврђен обим Охридске архиепископије... према првој повељи, која је издата 1019. године, у састав Охридске архиепископије ушла је и Призренска епархија. То је уједно и први записани податак, где се помиње Призренска епархија, која ће у будућности одиграти веома важну улогу у историји Српске православне цркве и Српског народа.
 
При оснивању „Призренска епископија била је трећег степена, обухватала је област Хвосна око Пећи и Дечана, града Лесковца и Бритоса, имала је петнаест клирика". Ти класични предели углавном остаће кроз читаву историју ове епархије. Њено седиште било је у Призрену, али из тих најстаријих времена нема података при коме се манастиру или цркви то седиште налазило. Смахра се да је било при цркви Богородице Љевишке. Године 1214. Призрен дефинитивно припојен Србији.
 
 
Епархија рашко-призренска је кроз своју историју увек била бедем према инославнима, несловенима и несрбима, историју Цркве немогуће је одвојити од народне историје. Кад знамо да је ова епархија основана пре немањићског периода, и да је заузимала једно од централмих места Немањићке државе, није чудо што је у својој огромној, бурној и славној прошлости, па све до данас, имала великих успеха, а и великих искушења. Њен највећи успон био је у доба Немањића, а опадање и велика голготска искушења имала је у периоду турске владавине, што се одражавало у гоњењу њених епископа, малтретирању и убијању свештеника и српског народа, а такође и у присилиим сеобама, којих, на жалост, има и у наше време.
 
Пошто се Епархија рашко-призренска налази на Косову, — њена историја увек је била у знаку Крста и Васкрса, као што веома виспрено и надахнуто запажа и наша позната књижевница Исидора Секулић која каже: „Косово је гроб, гроб у који је све закопано, а васкрс иде опет преко гробова!"
 

ПРОГРАМ ПРОСЛАВЕ:

15. децембар, субота, Призрен
Вечерње у цркви Богородице Љевишке у 16:00ч
Предавање Епископа Атанасија Јевтића
ХИЉАДУ ГОДИНА ПРИЗРЕНСКЕ ЕПАРХИЈЕ
у Призренској богословији, у 17:00ч

16. децембар, недеља, Призрен
Света Литургија у Саборном Храму Светог Великомученика и Победоносца Георгија у 9:00ч