Одлазак архипастира српског народа који је Косово и Метохију увек носио у свом срцу

20. Новембар 2020 - 15:34
ОдштампајОдштампај

ОДЛАЗАК АРХИПАСТИРА СРПСКОГ НАРОДА КОЈИ ЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈУ УВЕК НОСИО У СВОМ СРЦУ

Са великим болом у срцу и тугом свештенство, монаштво и верни народ наше Епархије примио је јутрос вест о блаженом уснућу Његове Светости Патријарха Српског Иринеја.

Као човек који је читав свој живот посветио Христу и до своје 90/те године ревносно обављао све своје пастирске дужности, неуморно служећи и проповедајући пут истине и спасења, Патријарх Иринеј достојно се уписао међу јерархе српске Цркве који су дали огроман допринос очувању јединства и мира не само наше светосавске Цркве, него и целе Православне Цркве, где се његов глас и те како слушао и поштвао.

Његова мудрост, одмереност, очинска реч остаће посебно нама на Косову и Метохији дубоко у сећању јер није било ниједне беседе или изјаве за јавност, а да наш блаженопочивши Патријарх није поменуо Косово за које је био и остао везан до краја свога живота. На Косову и Метохији провео је целих 18 година свога живота, прво као богослов, па као предавач, а потом и као ректор Призренске Богословије, а касније као Патријарх дао је посебан допринос и подршку њеној обнови, као и обнови порушених светиња. Косову се увек враћао, молитвом и речју увек подржавао опстанак нашег народа и светиња, често посећујући наше манастире. Пред међународним представницима храбро је сведочио истину о страдању наше Цркве посебно од 1999. године, апелујући на повратак расељених, помирење и заједнички живот свих људи добре воље. Косову и Метохији се вратио опет као архиепископ пећки и поглавар наше Цркве примивши жезло светог Саве у Патријаршијском храму Св. Апостола 2010. год. Зато ће његове речи о Косову и Метохији остати као посебан завет који је оставио у наслеђе и својим наследницима и свим архијерејима наше Цркве, да се никада и ни под коју цену наш народ не сме одрећи Косова и Метохије, њеног страдалног народа, светиња, као вековне колевке наше духовности, наше историје, нашег идентитета. Тај његов став живо извире из више одлука Св. Архијерејског Сабора наше Цркве.

Са љубављу се сви сећамо његове последње пастирске посете Косову и Метохији у априлу 2019. године када је радосно дочекан на сваком кораку, као свој међу својима, као отац и пастир наше светосавске Цркве. Тада је нарочито био потрешен песмом српске деце у маленој ораховачкој енклави. Овом историјском посетом Косову и Метохији наш Патријарх као да се опраштао од свог свештенства, монаштва и народа на овом простору где је провео толико година, остајући као Патријарх Српски нарочито везан за своје архиепископско седиште у Пећкој Патријаршији. (погледати целу серију вести на нашем Епархијском сајту од 12-16 априла 2019. године са бројним фотографијама и видео записима архива ЕРП http://www.eparhija-prizren.com/sr/arhiva/201904)

Данас се широм Епархије рашко-призренске служе помени са усрдним молитвама за блажено уснуће и вечни покој Његове Светости, а на дан сахране, у  недељу служиће се заупокојена литургија са молитвама да Господ нашем Оцу и Патријарху Српском подари Царство небеско и вечну радост у насељима праведних.

Из Епархије рашко-призренске
20. новембар 2020. год.

 

 

Порука блаженопочившег Патријарха Иринеја Србима на Косову и Метохији: "Знајте да ви чувате Косово...."