Опело новопредстављеној игуманији грачаничкој схи-игуманији Ефросинији

6. Март 2018 - 19:39
ОдштампајОдштампај

У манастиру Грачаница данас је с почетком у 12.00 часова служено опело новопредстављеној игуманији манастира Грачанице схи-игуманији Ефросинији. Опело је у препуној грачаничкој цркви служио Епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење 22 свештеномонаха и свештеника из Рашко-призренске и других Епархија наше Цркве. Служби је присуствовало више монаха и монахиња из манастира наше и других Епархија као и призренски богословци са својим професорима. Иако је за све био тужан и болан растанак са мати Ефросинијом, која је цео свој монашки живот провела служећи Господу у манастиру Грачаници, опело једне такве благочестиве душе све је испунио неизрецивом духовном радошћу. Када су сви у глас запевали тропар Васкрсења приликом полагања ковчега у гроб и сунце је засјало над Грачаницом, иако је сво време било облачно и тмурно време. 

Епископ Теодосије је одржао посебно надахнуту беседу у којој је подсетио присутне на богољубиви подвиг и живот мати Ефросиније која је својим трудом, љубављу, благошћу и монашким смирењем обележила време у коме живимо. Мати Ефросинију су са посебном љубављу испратиле и њене монахиње, које су у њој препознале и годинама гледале истинску духовну мајку и пример молитвеног живота.

Текст беседе Епископа Teодосија:

Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено место упокојења!
Блажен је пут њене душе ка Господу, Кога је цео живот љубила, пут покоја, мира и радости вечнога живота. 
Блажен је пут упокојења и тела њеног, последњих месеци напаћеног и изнемоглог, јер се оно данас полаже у ову свету Косовску земљу манастира Грачанице, у коме је живела и Богу служила, такорећи, цео свој живот.
Земаљски живот мати Ефросиније био је сав у знаку Крста и безрезервног служења Господу, овој светињи и сестрама у Христу. Непрестано је гледала у лице Божје, које јој је давало снаге за подвиг. За њу се може с правом рећи да је била велика подвижница љубави Христове јер је од младости себе обећала Господу и цео свој живот је посветила Њему.
Дете Маријана се родило пре 90 година у једном селу близу Гуче код Чачка. Од осморо деце њених родитеља, она је била шесто по реду. Како је касније причала, од оца Михајла је примила љубав за читање Светог Писма, а њена мајка Живка је свој живот завршила такође у овом манастиру, под монашким именом Лидија. Рано је остала без оца, који се за време Првог светског рата разболео и касније преминуо. 
1948. године, заједно са монахињом Евгенијом, својом касније сапутницом кроз цео монашки живот, долази возом до Липљана, па онда пешке у манастир Грачаницу, где се заветује Богу да ће живети и подвизавати се у монашком лику.
Ко ће описати и набројати све подвиге мати Ефросиније. Била је велика трудбеница и молитвеница. Дању је вредно радила, а ноћу се усрдно молила. Радила је на свим послушањима, и на економији и у цркви. Велики значај је придавала богослужењу и служби у Цркви. 
Од 1955. године, била је највећи ослонац својој игуманији, мати Татјани. Свакодневно је умивала лице своје сузама покајања и радости. 
Мати Ефросинија је свима нама оставила диван пример – како се целим бићем и срцем воли Господ и како се Њему служи. 
Под духовним руководством и надзором блаженопочившег Патријарха Павла, наша мати је стално молитвено треперила пред Господом, знајући само за Њега и Његову неизмерну милост и љубав. 
Мати Ефросинија је имала милостиво срце – свакога да заволи у Христу, да га утеши и помогне. Њене сестре монахиње нарочито сведоче о неизмерној благости и доброти њеној. Зато се и данас сви овде заједно молимо, да и њој Господ буде благ и милостив!
Подвиг наше мати, за све нас који живимо у овој светој обитељи и за све који су јој долазили, значи охрабрење, да и ми попут ње, треба да издржимо сва искушења на путу Христовом, као што је и ова светиња, манастир Грачаница, одолела свим злим временима и данас пред нама усправно стоји, сва у сјају и лепоти својој. 
Пример мати Ефросиније, која је сав живот провела у вери и нади у Бога – нека буде стално пред очима њених сестара монахиња, које треба да наставе њено дело и сутра се нађу заједно са њом за Жениковом трпезом у Небеској отаџбини нашој.
Мати Ефросинија је деценијама била сведок свега што се дешавало на Косову и Метохији, заједно са својим сестрама и верним народом. Као упаљена свећа, молитвено је горела и трептала над душом сваког човека и заједно са свима поднела је тешке дане бомбардовања и страдања. Многе напаћене је помогла и утешила и многе избегле је скућила и нахранила. 
Осећајући у својој души да јој се ближи кончина овога живота, последњих годину ипо дана свакодневно се причешћивала, кајала и исповедала. Зато се данас њена душа узноси Богу, прочишћена и светлија, припремљена да се сусретне са Небеским Жеником.
Цео живот се трудила за овај час и дан. Зато ће је Господ и наградити у овај час – непролазном радошћу у Царству Његовом вечном. Иако данас физички се одваја од нас, она ће свагда бити близу нас и са нама.
Испраћамо је са тугом и жалошћу у срцу што више нећемо гледати њено светло лице и чути њен благи глас. Али је испраћамо и са чврстом вером, да ће Господ, коме је цео живот служила, да је прими и позна као своју и да јој је припремио венац вечнога живота. 
Да је Господ удостоји Царства Свога, Царства Небескога! Амин!