Теодосије

Мејлинг листа

  • Српски
  • English
  • Русский

KOSOVO.NET - the previous Diocesan site

Радио КиМ

Вести са Косова и Метохије

Помоћ Косову и Метохији

Отац Сава Јањић у Подгорици:,,Наша победа мора да буде победа свих"

24. Фебруар 2020 - 11:17
ОдштампајОдштампај
Подгорица је и вечерас у знаку литијског подвига за одбрану светиња, вере православне и људског достојанства. Поруке које су послате са овог, до сада највећег масовношћу, али и љубављу, крсног хода, свима који имају очи да види и уши да чују су јасне: „Не дамо светиње јер нећемо да останемо без своје очевине“ и „Нема радости и мира уколико наша победа не буде победа љубави“.
 
 
Поруке су упутили испред Храма Христовог Васкрсења архимандрит Сава, игуман манастира Високо Дечани, и архимандрит Тимотеј, игуман манастира Вазнесење Господње из Епархије жичке, који су предводили вечерашњи свешетни ход улицама главног града Црне Горе.
 
У литији су били ходочасници који су пре 12 дана кренули од Храма Светог Саве из Београда, као и бројни ходочасници из разних крајева Црне Горе.
 
Неуморни храбри подвижници Огњен Мараш и Милош Ајковић из Зете, којима су се касније придружили Александар Бабић (40) из Пријепоља и Мирослав Антић (51), Кристијан Којичић, Горан Пајовић и Драган Ајковић, прешли су 500 км братске љубави од Београда до Подгорице. Понос свога рода Велибор Петрић, Марко Барјактаревић из Берана и Немања Вучковић из Зете стигли су пешке од Цркве Свете Тројице у Будви. Ништа мањи није ни подвиг Илије, Бобане и Данила из Никшића, Бијелог Поља и Берана који су рано јутрос започели крсни ход кренувши из Никшића. Из Херцег Новог су стигли пешке Александар Самарџић, Драгољуб Ковачевић, Александар Падров и Радош Рубежић и породица Радомировић. Средњошколци из Подгорице Борис Кажић, Новица Ђикановић, Антоније Кнежевић, Данило Павићевић и Јован Ражнатовић, а придружили су им се касније и Лука Поповић и Лазар Барац, упутили су се пешке у манастир Острог и онда назад.
 
 
У свештени подгорички ход улила се и река благочестивих људи две велике литије из приградских насеља: Старог аеродрома и Зете, која се слила у једну са литијом која је кренула из манастира Дајбабе.
 
Архимандрит Сава Јањић је донио благослове Епископа Теодосија, дечанске братије, свештенства и монаштва, верног народа страдалне Епархије рашко-призренске, поздраве из Грачанице, царског Призрена, Пећаршије, Девича, Ђаковице…Поручио је да је народ КиМ са својом браћом у Црној Гори:
 
„Све нас држи једна вера, једна истина, један Господ Исус Христос који нас окупља и даје снаге. Дивимо се вашој устрајности и достојанству које већ два месеца показујете на овим молитвеним скуповима. Свима сте нам пример и надахнуће, само наставите тако, остајемо заједно! Овде смо са једним разлогом да бранимо светиње.“
 
Отац Сава је рекао да су светиње наши светионици који светле као орјентири у мраку и указују нам на пут Божији, на пут спасења:
 
„Светиње нам говоре ко смо били, шта јесмо и шта треба да будемо. Оне су израз наше живе вере, љубави оних који су их подизали и у њима се вековима молили. Бранећи светиње, бранимо своје куће, породице, своје име, језик, достојанство и све оно што нас чини оним што јесмо“.
 
Дечански игуман је поручио да светиње не могу и не смеју да нас раздвајају јер су оне место сусрета и помирења, не само за хришћане, већ и за оне који другачије верују у Бога.
 
„И данас Дечани и све наше светиње светле и хришћанима и муслиманима и свима који отворе своје очи за тајну лепоте и премудрости Божије“, казао је о. Сава и приметио да би неки да виде светиње као музеје и културна добра, а не као места молитве и Божије домове:
 
„Управо је у томе овај несрећни закон споран. Неки би да светиње претворе у државно власништво које Црква наводно може само да користи као подстанар.“
 
Поручио је да „ми нисмо и не можемо бити подстанари. Домаћин у својој кући не може бити подстанар“, те да „смо зато овде да дигнемо свој глас и кажемо: Не дамо светиње!“
 
Нагласивши да је цео свет позван да постане дом Божији, дечански игуман је објаснио да су литије у којима се Литургија преноси на улице у радости и песми заправо Црква, и да је сваки човек који препозна у себи и другима лик Божији Црква….
 
„Наш подвиг није борба која се заснива на подели, сукобу, или, не дао Бог, на насиљу…Мржња се не може победити мржњом, земаљске победе увек имају победнике и побеђене. Наша победа мора да буде победа свих у којој сви препознајемо правду и истину, честитост и доброту, и скидамо мрачни повез који нам не да да видимо истину“, нагласио је о. Сава.
 
Позвао је још једном све који су одговорни у Црној Гори да савесно и разумно размотре новонасталу ситуацију и да заједно са епископима и народом нађу пут који ће сачувати владавину права и закона који ће учврстити мир, да никада више не устане брат на брата, комшија на комшију.
 
„И само то ће бити победа свих нас! А до тада наше је да овим молитвеним скуповима и литијама палимо светла и указујемо на истину и правду и одагнамо лаж и неправду. Истином, правдом, песмом, мирним крсним ходовима, осмехом деце ми следујемо само нашем Господу, који нас учи да треба свјетлост свету и со земљи. Зато упалимо наше светиљке и одагнајмо мрак, неистине, предрасуде, страх и горчину… пројавимо слободу и истину и Бог ће нам помоћи.“
 
У тој светлости, како је рекао, видећемо лица једни другима, лица свога ближњега, и размети да нема радости и мира уколико наша победа не буде побједа братске љубави.
 

Најмасовнијем скупу у новијој историји Подогорице, обратио се васкршњим поздравом и словом љубави архимандрит Овчарско-кабларске клисуре Тимотеј, који је донео благослов првопрестоне седмоврате Епархије жичке, молитве и благослов Епископа жичког Јустина, свештенства и монаштава те епархије, односно молитве и благослов првог епископа жичког Сетога Саве, с надом да ће Свети Сава измирити и данашњу завађену браћу.
 
„Света Жича и свето гудало то је српски народ очувало“, цитирао је отац Тимотеј Светог владику Николаја саветовавши да се чува свето гудало као највећа светиња јер „када нисмо имали историчаре и школе, имали смо свето гудало и свете гусле које су нас училе историји, вери, побожности, васпитању, културни чојству, људскости и јунаштву“.
 
„Светиње бранимо зато што су наше, и зато што нису наше него наших предака који су их нама оставили у насљеђе, и нису наше него наших потомака којима треба да их предамо у насљеђе. Наше су утолико уколико их чувамо, бранимо, штитимо, обнављамо, улепшавамо и такве украшене добрим делима, врлинама, молитвом, саборношћу и слогом предамо нашим потомцима у наслеђе да их и они чувају“, казао је, између осталог, отац Тимотеј.
 

Верни народ сабран пред Саборним храмом благословио је и поздравио протојереј Никола Пејовић који је казао да молећи се за братску слогу, мир и љубав, ми те молитве износимо из храмова на улице црногорских градова призивајући све људе да дођу у литије и да, кроз њих, Црна Гора постане једна велика породица.
 
„Свети Василије је започео ове наше литије. Ми само за њим идемо, никога не слушајући, следећи само њега који нас води путем Богочовека Христа. И као што је дом и срце Светог Василија отворено за сваког човека, тако су и ова наша сабрања отворена за сваког оног коме је правда, истина мир и братска слога и љубав на првом месту. Ове литије су прилика да позовемо све да Црна Гора буде држава свих нас и једна велика породица, у којој различитости нећемо гледати као мане већ као врлине и богатство“, поручио је отац Никола.
 
 
Вече су учинили незаборавним ђаци призренске Богословије и Асим Сарван, нажалост, изостао је најављени наступ „Београдског синдиката“ пошто су јуче враћени са црногорске границе, због, како су навели, националне безбједности. “Београдски синдикат” је недавно објавио песму “Свиће зора” посвећену литијама у Црној Гори.
 

Транскрипт целе беседе архимандрита Саве у Подгорици 23. фебруара:

„Браћо и сестре, помаже Бог,
 
Доносим вам поздраве и благослове нашег Епископа Теодосија, дечанске братије, нашег свештенства и верног народа, монаштва. Доносим вам поздраве са косовских житних поља и метохијских винограда. Доносим вам поздраве из Грачанице, Пећаршије, из Призрена царскога, из Девича, из Ђаковице јуначке, где наше три сестре (монахиње) чувају огањ вере и трпљења, поздраве из нашега Косовског Поморавља, широм нашег Косова и Метохије. Сви смо са вама.
 
Вечерас сте сви сабрани широм Црне Горе, и овде у Подгорици, у Никшићу, Пљевљима, у приморју, у брдима… Свуда смо заједно. Све нас држи једна вера, једна истина, један Господ Исус Христос и који нас окупља и који нам даје снаге.Дивимо се вашој устрајности, вашем достојанству који већ два месеца показујете на овим молитвеним скуповима. Свима сте нам пример и надахнуће. Само наставите. Останимо заједно.
 
Овде смо браћо и сестре са једним разлогом опет – да БРАНИМО СВЕТИЊЕ! Шта су то светиње за нас? Јесу ли то само грађевине, уметничка дела, културна баштина? Не! Много више од тога за нас браћо и сестре. Светиње су наши светионици у овом свету које светле као оријентири у мраку и указују нам на пут Божји, на пут спасења. Оне нама говоре ко смо били, шта јесмо и шта треба да будемо. Светиње су изнад свега израз наше живе вере, љубави оних који су их подизали и који су се у њима вековима молили.
 
Бранећи светиње, браћо и сестре, бранимо свој дом, своје куће, своје породице, своје име, свој језик, своје достојанство, све оно што нас чини оним што јесмо.
Зато су нам, зато и зато, увек важне светиње, не само на Косову и Метохији, него и овде у Црној Гори и свуда где наш богољубиви народ живи.
 
Светиње су за нас залог светости, а светост није само неко натприродно својство, већ оно за шта смо створени од Бога. Светитељи су били људи као и ми, али кроз њихова дела се пројављује онај који је једини свет, једини Господ Исус Христос. Светост не значо само чинити велика дела и чуда, већ пре свега препознати у сваком човеку светост Божју, лик Божји, као што рече један мудар човек, препознати орла у јајету, лептира у гусеници, светитеља у грешнику.
 
Зато нас светиње не могу и не смеју раздвајати. Оне су увек биле и мора да буду место сусрета, место помирења, не само за нас хришћане, већ и за оне који другачије верују у Бога. Манастир Високи Дечани у којем сам удостојен да служим као игуман, већ 700 година је стар и никада не би опстао да није сведочио ту светост, да Свети Краљ Стефан Дечански није чинио чуда и добродетељи свим људима добре воље који су му прилазили, да нисмо у најтежим временима пружили руку свакоме ко страда, без обзира на веру и на језик. И данас Дечани и све наше светиње светле и хришћанима и муслиманима и свима који отворе своје очи за тајну лепоте и премудрости Божје.
 
Али данас браћо и сестре, неки би да светиње виде само као културно-уметничка добра, као музеје, а не као места молитве и Божје домове. Управо у томе је овај несрећни закон споран, јер светиње, које су вековима биле духовна уточишта и утеха нашем народу у Црној Гори, неки би да претворе у државно власништво које црква наводно може да користи само као подстанар. МИ НИСМО И НЕ МОЖЕМО БИТИ ПОДСТАНАР. ДОМАЋИН У СВОЈОЈ КУЋИ НЕ МОЖЕ БИТИ ПОДСТАНАР и зато смо овде да дигнемо свој глас и кажемо још једном: Не дамо светиње! НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ, јер не дамо своју веру, не дамо своје име, не дамо своје достојанство!
 
Управо као места молитве, наше светиње су не само наше, већ и свих људи добре воље, јер када се са вером саберемо, на Литургији, у литијама, нема ту партија, нема ту подела. Сви смо сједињени у Богу који нас сабира у љубави. У томе је браћо и сестре тајна Цркве
 
Нису Црква само свештеници и монаси. Цео свет је позван да постане дом Божји. Црква је као многоплодно дрво које даје хлад свима који дођу под њега да се одморе. Црква су ове литије у којима литургија се преноси на улице и тргове у радости и песми. Црква је, гледано, сваки човек који препозна у себи и другима лик Божји. Црква је сваки цвет, и васцела твар и храм Божији који сведочи премудрост онога који га је саздао. Зато је Бог наш узео тело и дошао међу нас, да нас учини својима, да нам врати изгубљено достојанство, да подели радост са свима нама и да у тој радости разумемо да нисмо позвани да живимо као себични индивидуалци који се стално свађају, већ као браћа, као деца Божја у Христу сабрана, духом светим освештана.
 
Наш подвиг, браћо и сестре, није борба која се заснива на победи и на сукобима или, не дао Бог – на насиљу. Зло и насиље се не могу победити злом, тако се зло само умножава. Мржња се не може победити мржњом. Земаљске победе увек имају победнике и побеђене и то се мења стално, од Каина, Авеља до данас. Наша победа мора да буде победа свих. Победа у којој нема ни победника ни побеђеног, у којој једни и други и трећи, препознајемо истину и правду и доброту и честитост, скидамо са очију мрачни повез који нам не да да видимо истину. За такву победу треба духовно да војујемо и до год се будемо држали ње, нико неће изгубити, већ ћемо поново наћи једни друге као своје, као браћу.
 
И зато са овога места позивамо још једном све оне који су одговорни у овој земљи, да савесно и разумно размотре новонасталу ситуацију, да нађу заједно с нашим епископима и народом пут који ће сачувати владавину права и закона, који ће учврстити мир, да никада више не устане брат на брата, или комшија на комшију. То можемо и треба да урадимо што пре и то, и САМО ТО ЋЕ БИТИ ПОБЕДА СВИХ НАС. А до тада, наше је да овим молитвеним скуповима и литијама палимо светла и указујемо на истину и правду и одагнамо лаж и неправду.
 
У нашем манастиру Високи Дечани постоји фреска Христос са мачем, на њој пише да је то реч истине. Истина која побеђује неправду и лаж. То није оружје браћо и сестре, јер ко се мача латио, од мача ће погинути, како нас учи Свето писмо. Зато било какво насиље, и мржња, не сме бити наш пут! Истином, правдом, песмом и мирним крсним ходовима, осмехом деце, ми следујемо само нашем Господу који наш учи да треба да будемо светлост свету и со земљи.
 
Зато браћо и сестре, упалимо наше светиљке и одагнајмо мрак неистине, предрасуде, страха и горчине. Одагнајмо из срца нашег сваку нетрпељивост и гнев, пројавимо слободу и истину и Бог ће нам свима помоћи. И онима који су овде и онима који нису овде са нама. Када упалимо те светиљке, у тој светлости видећемо лица једни других, видећемо свога ближњега и разумети да нема радости, ни мира, уколико наша победа не буде победа братске љубави и свега онога што су највећи синови ових планина и крша сведочили: Свети Петар Цетињски, Свети Василије Острошки. Велики светитељи широм Црне Горе градили су ове светиње, градили су ове подсетнике нашег пута и истине, да буду место сусрета са Богом, једних са другима, места која нас уче истинском људском достојанству.
 
Бог нека вас благослови. Мир божји благослов Свети краљ Стефан Дечански, и свих светих који су просијали на просторима Косова и Метохије, и свуда по свету, да буду са свима вама.
 
Амин Боже дај“.
 
Видео снимак беседе: https://youtu.be/9_A558ZpYu0