Отац Сава: Шта ће бити са српским светињама

24. Октобар 2015 - 14:50
ОдштампајОдштампај

Отац Сава: Шта ће бити са српским светињама

http://mondo.rs/a840956/Info/Srbija/Otac-Sava-Janjic-Kosovo-u-Unesko-ugrozice-srpske-svetinje.html
21.10.2015. | 10:02


Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка, Грачаница...део бића српског народа. О њима се одлучује у Паризу Ево шта о томе мисли човек који је свој живот посветио Цркви и Богу, али и борби за опстанак српских светиња на Косову. Игуман манастира Високи Дечани, отац Сава Јањић написао је ауторски текст за МОНДО.

“Ми не говоримо као политичари, већ као они који овде живе и желе да живе у миру”...прочитајте како је отац Сава објаснио целу ситуацију....



"Највећа забринутост Српске Православне Цркве поводом могућег уласка Косова у УНЕСКО јесте чињеница да српска баштина на КиМ није адекватно институционално заштићена и да ће улазак Косова у ову међународну организацију дугорочно угрозити наше светиње. То је показао недавни покушај косовске владе да прогура нови закон о културној баштини који сву културну баштину на КИМ жели да прогласи власништвом „Републике Косово“. То је превазиђен концепт ауторитарних друштава и супротан је Европским принципима. Овај нацрт који је усвојила Влада Косова у априлу месецу је повучен тек на међународну иницијативу, након наших одлучних противљења.

Због тога је СПЦ не само последњих месеци, већ од почетка Бриселског процеса снажно инсистирала да се СПЦ заштити чврстим механизмима заштите који би били међународно гарантовани у оквиру Бриселског дијалога. То је тражила и Влада Србије. Било би добро да је то учинила раније, али никада није касно. Нажалост, Косовска влада је одбила да разговара о гаранцијама у Бриселу тврдећи да је све договорено Ахтисаријевим планом. Оваквом тврдњом Косовска влада обмањује јавност јер је Приштина још 2010. године из Устава Косова и закона уклонила свако помињање Ахтисаријевог плана, а најновији Нацрт закона о културној баштини требало је да докрајчи преостале елементе Ахтисаријевих механизама заштите на које се сада Приштина великодушно позива у свом писму УНЕСКУ.

У косовским законима је остало врло мало од Ахтисаријевих принципа и врло је могуће да и они ускоро буду промењени, па ће ова или нека будућа косовска влада врло брзо кренути у процес отворене албанизације српске баштине.

Због одбијања дијалога у Бриселу од стране заменика министра спољних послова Косова Петрита Селимија који је то експлицитно рекао, а нико из Владе Косова још то није демантовао, наша Црква је суспендовала сваку комуникацију са представницима косовских институција до почетка разговора у Бриселу, који ће Приштина, надамо се, морати да прихвати јер у противном неће моћи без сагласности СПЦ, као власника УНЕСКО објеката који су пре свега богослужбени објекти, а не музеји, имплементирати ниједан пројекат преко УНЕСКО.

Руку на срце, Косову није циљ УНЕСКО, већ много више од тога, али отварањем отвореног сукоба са СПЦ Косово ризикује да у свету и Европи још више буде виђено као земља у којој су хришћани под прогоном јер СПЦ држи највеће споменике и хришћанске светиње на Косову и Метохији. Углед Косова је драстично опао због растућег исламизма и овакав однос према нашој Цркви је деструктиван за саму Приштину. У интересу свих је дијалог, а не конфронтација и ширење верске и етничке мржње. Наша Црква је то показала годинама остајући отворена за дијалог и сарадњу док год је то било у нашем интересу.

 

Нажалост, одбијањем дијалога од стране Приштине, Косово само себи затвара врата за многе друге амбиције и циљеве. Косово може да примени силу али она ће бити документована и представљена целом свету. То ће се веома штетно одразити на косовске аспирације придруживању ЕУ. УНЕСКО сам по себи не даје никакву заштиту већ само сарађује са земљама или ентитетима на чијој су територији објекти културе које тамошње институције штите својим законима.

Од УНЕСКА од проглашења наших светиња за светску културну баштину нисмо имали никакве користи осим донације Руске Федерације која је искоришћена за заштиту фресака. Дечани су чак били и нападнути 2007. године иако смо били споменик УНЕСКО. У овом контексту чврст став СПЦ јесте да је улазак Косова у УНЕСКО у оваквој ситуацији врло опасан за будућност наше баштине и да дискусију о томе треба ОДЛОЖИТИ након дијалога у Бриселу. У противном, инсистирање Косова и политизација УНЕСКА може да угрози Бриселски процес који је ионако застао због систематског спречавања прихватања договорене Заједнице српских општина у косовској скупштини, где чланови екстремне групе Самоопредељење бацају сузавац и прекидају седнице, што је невиђено у цивилизованом свету.

То је још један показатељ да СПЦ тешко може да има поверења у косовске институције које нису у стању да остваре ни оно што су обећале и да је међународно цивилно и војно присуство на Косову и Метохији потребно не само Србима већ и самим Албанцима који не могу да контролишу ситуацију у којој живе. Надамо се да ће након јучерашњег састанка политичког и црквеног врха у Београду Србија јасно дати до знања да бриселски процес не може да се настави грубим гажењем најважнијих интереса нашег народа и Цркве на Косову и Метохији.

За УНЕСКО је штетно да једностраним приступом угрози процес дијалога на Косову и односе између заједница. Уместо да буде гарант заштите чланство Косова у УНЕСКУ, уз одбијање Приштине да да гаранције СПЦ у Бриселу, косовски евентуални пријем у УНЕСКО ће постати, парадоксално, инструмент културне репресије и наша Црква ће морати да искористи сваку прилику да документује сваки покушај институционалног насиља косовских институција, још више него до сада када смо понешто и успевали да решимо у разговору са Приштином уз међународно посредство.

И Приштина, и Београд и СПЦ ће се наћи у тешкој ситуацији. СПЦ ће остати без институционалне заштите што је веома лоше и затвориће сваку комуникацију са Косовским институцијама. Косово ће угрозити своје даље аспирације, а међународна заједница ће доживети да је толико много што је урађено изгубљено само због неспремности Приштине за дијалог. Зато је дијалог једино решење и штетна изјава Петрита Селимија заправо је била окидач који је само интензивирао већ постојеће неповерење у косовске институције након најновијих нацрта закона о културној баштини.

Светиње СПЦ на Косову и Метохији су власништво СПЦ. То нису музеји, већ богослужбени објекти и свака примена силе биће кршење права верских слобода на које се Косово позива. Ми смо спремни на дијалог, али једино у Бриселу јер разговори у Приштини очигледно нису донели разумевање нити више имамо икаквог поверења у обећања Приштине. Наше цркве јесу српске православне, али су пре свега верски објекти и баштина целог човечанства и желимо да буду отворене за све људе добре воље, као мостови сарадње, а не камен спотицања и поприште политичких препуцавања.

Одбијање дијалога у Бриселу о дугорочној заштити светиња СПЦ на КиМ је озбиљан показатељ неискрености косовских институција и њихове намере да промене њихов идентитет, и зато је наша Црква одлучно против исхитреног решавања статуса у УНЕСКО, који ће још само више продубити већ постојеће вишегодишње неповерење.



За Приштину је УНЕСКО пре свега политички циљ и поен за прилично неуспелу политичку власт владајуће коалиције, а за нас је најважније како ћемо моћи да живимо на Косову и Метохији, где је после рата уништено, под садашњим политичким лидерима, 150 наших светиња и оскрнављено велики број гробаља. Зато ми не говоримо као политичари, већ као они који овде живе и желе да живе у миру, али и адекватно заштићени чврстим међународним гаранцијама које ће Приштина, надамо се, морати да поштује ако буде хтела да обезбеди било какву будућност за друштво које лако може да склизне у потпуни хаос и беду. Какав год био исход гласања у УНЕСКУ, дијалног је једини пут изласка из ове кризе јер Косово није члан ни ОЕБС-а ни Савета Европе, ни ЕУ Парламента, ни бројних других организација.

Инсистирамо на томе да се будућност Косова не може градити на институционалном и физичком насиљу против хришћанских светиња већ на поштовању закона и међународних и цивилизацијских принципа".

архимандрит Сава Јањић
игуман манастира Високи Дечани