Теодосије

Мејлинг листа

  • Српски
  • English
  • Русский

KOSOVO.NET - the previous Diocesan site

Радио КиМ

Вести са Косова и Метохије

Помоћ Косову и Метохији

Парастос пострадалој српској деци у Гораждевцу, 15 година након некажњеног злочина на реци Бистрици

13. Август 2018 - 18:22
ОдштампајОдштампај

С благословом Епископа Рашко-призренског Теодосије у гораждевачкој цркви Рођења Пресвете Богородице служен је парастос Ивану Јововићу (19) и Панту Дакићу (12), двојици српских дечака који су тачно пре 15 година мучки убијени док су се са осталом децом купали на реци Бистрици поред села. Тада је рањено још четворо девојчица и дечака: Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).

Парастос је служио архијерејски заменик и игуман манастира Драганац архимандрит Иларион Лупуловић уз саслужење јеромонаха Петра Ројевића из манастира Дечани и месног пароха протојереја Ненада Нашпалића архијерејског намесника пећког. Парастосу је поред монаха из Високих Дечана и Драганца, као и монахиња из Пећке Патријаршије присуствовало 150 верника.

Отац Иларион је окупљенима је поручио да "не можемо да окренемо леђа гробовима убијених Ивана Јововића и Панте Дакића".
 
"Ако ми заснивамо своје постојање на статистикама, на бројевима, пропали смо одмах. Не, ми верујемо у Васкрсење Христово, ми верујемо у оно што пева песник: "Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може." Е то што бити не може, што се супротставља некада и људским закључцима и људским калкулацијама је оно што је учинило да ми данас овде живимо. Да ли сте ви правили калкулацију када сте одлучили да останете овде, вас шачица, да браните ово село. Не него нисте могли да окренете леђа вашим светињама," рекао је о. Иларион и додао:
 
Због тога што сте остали овде морали сте да поднесете и најневиније и најчистије жртве, а то су Иван и Панта који су своју младост принели Богу захваљујући томе што су остали на својим огњиштима, уз цркву Светог Јеремије. И после тога ви сте одлучили да останете овде, да будете свој на своме. Зашто? Зато што у вашим срцима постоји једно дубље сведочанство од сведочанства нашега разума, а које говори да треба да буде оно што бити не може, да је могуће оно што разуму изгледа као немогуће. Зашто? Зато што смо ми људи који верују у васкрсење Христово, ми верујемо у поновни сусрет и са Пантом и са Иваном који су се на чудан начин ородили у царству небеском. Њихова мученичка смрт је спојила њих и њихове породице на најлепши могући начин и као да из вечности шаљу поруку да њихова жртва има смисла, да љубав и живот побеђују бесмисао и ругло са којим се суочавамо свакога дана“, закључио је отац Иларион.
 
Нападачи на српску децу која су се купала на реци 500 метара од центра села никада нису откривени упркос обећању тадашњег шефа УНМИК полиције да ће "преврнути сваки комад земље како би нашао убице", а није помогла ни награда од милион евра коју је наводно понудио УНМИК.
 
Доносимо два карактеристична извода из беседе архимандрита Илариона:
 

Из беседе о. Илариона 2