Прослава Михољдана у Великој Хочи

12. Октобар 2010 - 21:41
ОдштампајОдштампај

У Великој Хочи, недалеко од Ораховца, заједно са гостима из свих делова Косова и Метохије и централне Србије, свечано је данас прослављена сеоска слава, празник преподобног Киријака Отшелника 'Михољдан и завршетак овогодишње бербе грожђа. Свету Архијерејску Литургију у цркви Св. Стефана служио је Викарни Епископ Липљански Теодосије. Владики Теодосију саслуживало је девет свештенослужитеља: протојереј-ставрофор Миленко Драгићевић (парох у Великој Хочи), протојереј-ставрофор Драган Којић, протосинђел Стефан (игуман манастира Зочиште), протојереј Радослав Јанковић и јереји Александар Нашпалић, Стеван Марковић (парох ораховачки), Саво Шмигић (секретар ЕРП), Ђорђе Кнежевић из Бара као и јерођакон Мартинијан. Св. Литургији су присуствовали и протосинђели Петар, из манстира Хиландара, Мирон и Алексеј из манастира Св. Јована у Великој Хочи, као и монах Марко Дечанац, који води манастирску виницу. Црква и порта су били препуни верног народа који се окупио из разних крајева Србије, посебно са Косова и Метохије.

"Сви ми који долазимо у ово село, са радошћу долазимо јер овде су сабрани векови. Овом земљом су ходили свети људи и оне које је Господ пројавио, и они који се нису пројавили у овом животу. И ми смо срећни што данас ходимо овом светом земљом. Ево на данашњи дан, ми сабрани овде треба да смо свесни тога да нам је Господ предао ову светињу и све што је свето овде, преко наших предака као залог да то сачувамо. Као таленте што је Господ дао слугама својим. Да их сачувамо и умножимо у сваком погледу да би ми могли да их предамо другима", рекао је у својој беседи Владика Теодосије. "Живи се тешко и суочавамо се са великим тешкоћама и неправдама. Ипак, најваније је из срца свога избацити мржњу, освету и гнев. Сви ви добро знате да оно што посејемо, то ћемо и пожњети. И онај који се труди у винограду Господњем, тај се може надати да убере плодове из тог винограда. И  нас Господ учи кроз Свето Јеванђеље, а учи нас и преко примера светог Киријака Отшелника, како треба да жживимо, да сејемо добро семе у овом животу, како би се од тих плодова у вечном животу наслаживали са свима светима", рекао је Владика.

This text will be replaced
Део беседе Еп. Теодосија на Литургији

После Св. Литургије Епископ Теодосије је пресекао славски колач, а јереј Ђорђе Кнежевић који је пореклом из Хоче, поклонио је свом родном мјесту икону Св. Киријака резану у камену. Након богослужења Владика и свештенство су се послужили у кући о. Миленка. Напољу је почело славље уз трубаче. Мештани су изнели на улице своје традиционалне производе, вино и грожђе, да понуде бројним гостима из разних крајева: песницима, сликарима, глумцима, музичарима, војницима грчког, немачког, словеначког КФОРа и др.

Владика Теодосије  је потом са свештенством посетио Сарај (господарску кућу) у Хочи где су изложени радови Удружења ликовних уметника Србије. И ове године је пред Михољдан одржана ликовна колонија, а данас су представљени радови уметника. Организатор колоније, Јелена Бојанић, говорила је о искуствима уметника у овом метохијском селу. Поред тринаест уметника који су данас представили своје радове, отворена је такође и изложба дечјих радова.

Деца из Хоче су у Дому културе за госте приредила приредбу. Учествовали су песници из разних крајева, фолклор из Лепосавића, позориште из Ниша. У току приредбе је додељена награда Лазар Кујунџић чувеном аустријском писцу и пријатељу Велике Хоче и српског народа, Петеру Хандкеу. Награду за Хандкеа је примио песник Ранко Ђиновић. Обраћајући се присутнима Ђиновић је рекао да га сваки поновни долазак у Хочу радује. "Овако могу да поделим барем један дан са народом који стоички толико година опстаје и остаје у овој малој српкској Светој Гори и надам се да ће и следећих година бити тако", поручио је Ранко Ђиновић.

Напослетку, у великој сали Дома културе су домаћини приредили ручак за многобројне госте, на ком је био присуран и командант КФОР-а, немачки генерал Ерхард Билер са својим најближим сарадницима.

Велика Хоча је метохијско место са 13 средњовековних цркава и један од најпознатијих винарских региона у Србији. Вино се овде производи још од времена Стефана Немање када су се на овим просторима простирали виногради светогорских метоха, а потом и великих српских царских лавра. Међу њима до дан данас остали су виногради манастира Високи Дечани са надалеко познатом Дечанском виницом где се производи познато манастирско црно вино Вранац и Cabernet Sauvignon. Велика Хоча данас живи у потпуном албанском окружењу. Због недостатка безбедности виногради се ображују само у кругу од 500 метара око центра села. По речима Хочана, најквалитетнији виногради, на падинама с јужне стране Ораховца, према Призрену и Сувој Реци су потпуно уништени и спаљени и производња грожђа и вина много је мања неко у предратним годинама.