Теодосије

Мејлинг листа

  • Српски
  • English
  • Русский

KOSOVO.NET - the previous Diocesan site

Радио КиМ

Вести са Косова и Метохије

Помоћ Косову и Метохији

Прослава Св. Врача - славе манастира Зочиште

14. Јул 2019 - 20:51
ОдштампајОдштампај
Пред већим бројем верника у познатом метохијском манастиру Зочиште обележена је храмовна слава Светих врача Козме и Дамјана. Литургију је служио архимандрит Иларион, игуман манастира Драганац, уз саслужење монаштва и свештенства Епархије Рашко-призренске. На крајњем Северу, владика Теодосије је на овај верски празник, литургију служио у Врачеву.
 
 
“Окупили смо се око моштију Светих Врача, светих лекара и бесребреника Козме и Дамјана и тај комад костију је разлог због кога постоји ова црква, рушена па поново зидана, тај комад костију је разлог због кога смо се окупили. То тако може да изгледа некоме ко не зна тајну којом је натопљена та кост, а та света кост је натопљена благодећу Божијом у којој је вечни живот, заправо у тој кости јесте сами вечни живот где је Господ наш Исус Христос који је извор сваког исцељења и који точи исцељења преко својих слугу који имају различите службе у цркви његовој, која је уређена као тело…”, поручио је отац Иларион.
 
 
Домаћин овогодишње манастирске славе био је Александар Перовић из Зупча са Севера Косова.
 
“Изузетна је част бити домаћин манастирске славе, јер смо увек добро дочекани код Игумана Стефана и монаштва. Колач сам узео за здравље породице и надам се да ћемо овде да се окупљамо у што већем броју”, каже Перовић.
 
Председник Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији, из Бања Луке, Милорад Арлов такође је присуствовао манастирској слави.
 
„Трећи пут сам у Зочишту, први пут на слави. Монаштву, владици и свима желим срећну славу. Црква је увек та која окупља српски народ и овде се осећа велико заједништво, дух Христов, али и вера и заједништво у опстанак српског народа на Косову, гледајући ово поносан сам“, казао је Арлов.
 
 
Посебан је осећај доћи у свој крај, поручују и расељени мештани Зочишта. Иако би највише волели да се врате, кажу да нема услова за повратак.
 
“Отишли смо пре 20 година, а осећај је увек леп кад дођеш у свој родни крај, напуниш се емоцијама, батеријама што би ми рекли, осећаш се пријатније. Куће јесу направљене али остали су само зидови, поломљени су прозори. За сада мислим да нема услова за повратак, свако би волео да се врати у свој крај, али за сад тешко”, каже Анђелко Мишић из Зочишта.
 
“Није свеједно, мало та носталгија убија, али кад год имамо прилике долазимо и доћи ћемо опет”, каже Александар Лукић.
 
Након манастирске славе расељени Срби су обишли православно гробље које се налази у близини манастира. Пре ’99. у Зочишту је живело око 55 српских породица, данас нема ни једне.
 
 

 

НА СЛАВИ МАНАСТИРА ЗОЧИШТЕ ПРЕКО ТРИ ХИЉАДЕ ЉУДИ

Живот у Христу спаја нас са комадом моштију Светих Врача који је стар вековимa   
православие.ру

 

Не памте монаси манастира Зочиште, а ни верници који су данас били у овом манастиру, да је после 1999.године, после рушења и обнове манастира, на слави било оволико људи. Колоне аутомобила су се виделе крај пута који из Зочишта води ка Ораховцу, али и на другој страни, крај пута који води ка Сувој реци. Река људи је силазила ка манастиру, не само док је трајала литургија већ и у навечерје славе, али и током читавог празничног дана. Стрпљиво су стајали и одрасли и деца испред цркве и чекали да уђу унутра и целивају мошти Светих Бесребреника, једни да заискају помоћ, а други да се захвале што су им Свети Врачи већ помогли. Брачни пар са бебом у наручју је по завршетку Литургије сведочио свештенику да су им прошле године ту пред моштима читане молитве за добијање порода, а ево већ ове године су Светим Врачима дошли да захвале што се дечји плач зачуо у њиховом дому. Многи верници су у гужви прилазили игуману манастира архимандриту Стефану после Литургије и казивали су о исцељењима њихове деце, родитеља, комшија са жељом да братија то запише и да се о томе сведочи и другима који у светињу долазе. А да би дошли, како рече игуман Стефан, није потребан позив братије манастира, већ једноставно долазе:

    

-Људи сазнају о нашој светињи, чују од неког пријатеља, или им се у сну јаве Свети Лекари и позову их да им дођу, да се ту крај њихових моштију помоле. Наш телефон често зазвони и зову нас људи са разних страна, затраже молитву или питају како да дођу. Много је деце рођено после прочитаних молитви, много случајева да су деца проговорила или се људи излечили од најопакијих болести. Долазе људи и толико има народа да човек помисли, Боже зар л је могуће да је толико болесних и да ли уопште има неко да је здрав данас. Али слава Богу, они помажу свима, који им се са вером обрате.

    

По речима игумана манастир је био познат и пре рата, то је вековима стара светиња и људи су долазили пешице и са Шаре, из Призрена, околине.

-Манастир је био више познат локално, долазило је на славу и по седам, осам хиљада људи из околине, а онда када је разрушен прочуло се и шире и последњих година на славу дође и по две, три хиљаде људи, што је велики број, ако знамо да у селу нема више Срба и да уопште на Косову и Метохији је мало нашег народа. И да би дао Бог да молитвама Светих Врача ова светиња и даље окупља наш расељени народ и оне који су опстали и да Свети Врачи буду стожер окупљања и залог повратка нашег народа-рекао је отац Стефан.

О огромној љубави и моћној молитви Светих Врача и њихових моштију говорио је у јеванђељској проповеди и отац Иларион, игуман манастира Драганац који је и началствовао Светом Литургијом у Зочишту уз саслужење још дванаесторице свештенослужитеља из Рашко-призренске, Нишке и Шумадијске епархије.

-Окупили смо се око моштију Светих Врача, светих лекара и безсребреника Козме и Дамјана. И тај комад костију је разлог због кога постоји ова црква, рушена па поново зидана. Тај комад костију је разлог због кога смо се окупили. Та света кост је натопљена благодаћу Божјом у којој је вечни живот. Заправо у тој кости самој је вечни Живот, Господ наш Исус Христос који је извор самога исцељења и који точи исцељења преко својих слугу које имају различите службе у Цркви Његовој која је уређена као тело. Неко је као око, неко је као рука, неко је као нога, али сви чине једно исто тело и осећају благодат вечнога живота зато што живе у Христу. То је оно што ми кажемо ,,Живимо у Христу“. Тај живот у Христу спаја нас са овим комадом кости који је стар вековима и неко ће се чудити и питати шта треба том народу да стоји сатима да би се дало поштовање нечему што је тако наизглед мало и ништавно. Е, то људи могу да схвате једино ако се спусте тајном смирењу у своје срце и у тајној одаји почну да разговарају са Господом Христом. И оно што је у нама најтананије, једва приметно од буке коју прави овај живот, постаје огањ који се разгорева са нама и гори сада и води нас у вечни живот. Тим огњем су горели светитељи Божји који нису презали од тога и да страдају за Господа Христа какви су били и Свети Козма и Дамјан којима је цео живот био страдање за Христа и мучеништво, али не само они, од почетка сви апостоли свети, скоро сви, пострадали су мученички и тиме посведочили да је, што ће касније рећи и Свети Кнез Лазар, да је за малена овоземљско царство, оно небеско које је у дубини срца нашега је вавек и довека. Браћо и сестре, благодатни живот је непрестано око нас, са нама и у нама - рекао је отац Иларион.

    

Подсетивши на речи Светог Апостола Луке да је благодат Божја непрестано око нас са нама и у нама, отац Иларион је рекао „да људи због окорелости свога срца нису свесни велике тајне и благодатног исцељења који им је дат од Господа“.

-Сви смо болесни на смрт, тога морамо да будемо свесни, да се не обмањујемо. Да ли ће та болест почети да напредује за годину, две или тридесет година не знамо, али морамо да будемо свесни да смо болесни и да нам је потребан лекар и треба да се обраћамо Господу нашем Исусу Христу и његовим угодницима какви су Свети Врачи Козма и Дамјан. И онај ко има вере тај ће стећи исцељење и то баш оно исцељење које су Свети Врачи давали, не само телесно исцељење, него и духовно. Они су лечили и душу и тело. Они су препорађали тело што је само симбол онога препорода духовног. Они су оним што је мање битно, а то је телесно здравље задобијали за људе духовно, вечно здравље. Окупљамо се у нашим светињама, које су сведочанство тога да једна кост може да промени нечији живот и да донесе исцељење, а и вечни живот. Та кост је ту, са нама, зато што је један гроб остао празан пре више од две хиљаде година, гроб Господа нашег Исуса Христа. Та кост је сведочанство оне истине око које су са сабрали први Апостоли, а касније и сви следбеници Христови, а то је да је Христос васрксао. Јер да Христос није васрксао, браћо и сестре, празна би била вера наша и ова проповед моја - нагласио је у беседи игуман манастира Драганац отац Иларион.

    

Игуман манастира Свети Архангели, код Призрена, отац Михајло, се обратио окупљенима за славском трпезом рекавши да људи треба да верују и своју бригу препусте Богу и Бог ће све уредити:

-Они који немају децу, добиће децу, они којима је потребно здравље наћи ће здравље, онима којима је потребно да путују има да путују. Свако ће ићи својим путем. Трудите се да се много не секирате него своју бригу препустите Богу и Светим Врачима. Много је светитеља који живе на овој земљи, ми не знамо, али Бог зна, само им се требамо молити и за себе и за друге и Господ ће нас удостојити Царства Небеског и живота вечног-рекао је између осталог у беседи архимандрит Михајло.

Он је позвао вернике да чине добра дела као што су то радили и Свети Безсребреници не тражећи награду за добро које су другима учинили.

-И данас смо сведоци добрих дела Светих Врача и видите и данашњи дан нити је врућина, као прошле године, а није ни киша пала. То показује да је благослов Божји овде, а и Свети Врачи уређују да њихова светиња буде посећена, да се народ окупља и да пије воду са извора Световрачевских и да и даље добија исцељење онај који верује, а онај који не верује да му помогнемо да и он почне да верује и да се окрене Богу. Сведоци смо да је у времену у коме живимо огроман притисак и да се све већа провалија прави између верујућих и не верујућих- рекао је отац Михајло и позвао вернике да помогну онима које је вера напустила да је поново врате и премосте јаз међу једнима и другима.

Подсетивши на то да је манастир у Зочишту срушен до темеља па поново обновљен, игуман Светих Архангела је истакао да га радује и то што се у Зочишту обнавља и увећава монашко братство:

-Ево, ове године ова обитељ има двојицу нових искушеника, ако Бог да биће и догодине још двојица, тројица, има да се напуне ови конаци и да буду мали, па да почне да се шири по овој ливади и по овим брдима. Има да се напуни ова обитељ, јер је благослов и благодет Светих Врача, који су овде својом светињом и својим делом моштију.

    

Домаћин овогодишње славе који је уз манастир принео славски колач и жито, био је Александар Перовић из Зупча, а помогла је Дарка Раичевић из Сједињених Америчких Држава. За следећу годину се јавио Небојша Николић из Лапљег села.

Срби из Зочишта: Не постоје ни безбедносни ни економски услови да бисмо се вратили!

Са верницима из читаве земље и региона, који су ходочастили манастиру Светих Врача, у Зочиште је пристигао и аутобус са педесет четворо прогнаних Срба из овог места. Неки су ноћивали у манастиру, а неки у селу.

-Осећај је увек леп када поново дођеш у свој родни крај, напуниш се емоцијама, напуне се батерије, што би рекли, осећаш се пријатно - говори усхићено Анђелко Мишић из Зочишта.

    

Иако су за прогнане Србе у селу Зочиште направљене куће, мале су наде да се они и врате, потврђује Мишић.

-Куће јесу направљене, као што може да се види, само зидови стоје, то је све зарасло у коров, поломљени су прозори и врата и за сада нема услова за повратак. Ја бих први волео да се вратим у своје родно место, али на жалост не постоје ни безбедноси ни економски услови да се Срби врате. Сваке године ја долазим за празник, упалим свећу у цркви, обиђем гробље и кућу, али безбедност је најпотребнија како би повратак био могућ - каже Анђелко.

    

Литургији у манастиру Зочиште присуствовао и Милорад Арлов, председник Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији из Бања Луке.

Он је за наш лист рекао да му је изузетна част, да је у још једној посети Косову и Метохији и да му је први пут да присуствује слави у Зочишту:

-Ово ми је трећи пут да сам у Зочишту, али први пут сам на слави. Импресиониран сам одзивом људи, великим бројем дјеце, дјеце са Косова и Метохије и дјеце која су била и код нас у Републици Српској што ме посебно радује. Црква и манастири су спасили овај српски народ, сабирали га, тако се сабирамо и данас овдје. Ово је једна велика порука српском народу и некој стратегији за опстанак коју сви ми морамо, ма гдје били у свијету, да подржимо опстанак српског народа на Косову и Метохији. Поносан сам што сам у манастиру Зочиште, овој великој српској светињи Козме и Дамјана и желим да честитам славу и игуману Стефану и монаштву и становницима Ораховца и Велике Хоче и Зочишта и свима који славе и желим да је славе навијек на Косову и Метохији.

 

16 / 07 / 2019