Теодосије

Мејлинг листа

  • Српски
  • English
  • Русский

KOSOVO.NET - the previous Diocesan site

Радио КиМ

Вести са Косова и Метохије

Помоћ Косову и Метохији

Реч Епископа Теодосија на опелу игуманије Исидоре у манастиру Гориоч

17. Јун 2020 - 22:50
ОдштампајОдштампај

Реч Епископа Теодосија на опелу игуманије Исидоре у манастиру Гориоч

 
Драги оци игумани, мати монахиње, богољубиво монаштво, пречасни оци свештеници, драга браћо и сестре, сродници и духовни и телесни наше мати Исидоре,
Данас смо се сви заједно, молитвено сабрали, да се опростимо са мати Исидором. Ова света обитељ, овај свештени манастир је био њен дом на земљи и зато, ми сви заједно, данас је испраћамо у њен, Богом припремљен, дом на Небу, у небеску обитељ Светих дјева и мученица, жена Mироносица и свих Светих, који је са радошћу примају као достојну невесту Христову. Нимало није случајно, да се наша мати Исидора, претходно причестивши се Светим тајнама Христовим, управо у Недељу Свих Светих, када славимо и духовног оца нашег монаштва, Светог Аву Јустина Ћелијског, преставила Господу њеном Сладчајшем.
 
Наша мати Исидора, која је на крштењу добила име Милана, родила се 1942. године, у селу Рујиште код Звечана. Била је најстарија од све деце у дому родитеља својих. Као дете, поднела је тешке и гладне послератне године.
 
Мати Дарија ју је примила у манасатир Сопоћане за искушеницу 1963. године, када је имала 21.годину, иако је она желела да и раније оде у манастир. 1970. године, тадашњи владика, а потоњи патријарх Павле, замонашио ју је у расу.
 
Почетком деведесетих година,  оперисана је од тешке болести; имала је 33 зрачења, али јој је Господ продужио живот, иако су јој лекари давали другачије прогнозе. Опорављала се у Грчкој, у манастиру Свете Тројице-Коропи, код добре игуманије, мати Јустине, ученице преподобног Јустина Ћелијског. Та игуманија је тада за монахињу Исидору рекла, да они у Грчкој немају такву монахињу: смирену, трпељиву, и потпуно предану вољи Божијој.
 
Цео живот, наше мати Исидоре, био је осветљен личношћу њеног духовног оца, и владике, Павла. Он је, како њу, тако и цело тадашње женско монаштво, стрпљиво и несебично учио: молитви, богослужењу, послушању, и многим практичним пословима у манастиру. Тако је мати Исидора имала прилику да од Светог подвижника, владике Павла, научи: шта значи себе потпуно предати Богу, и светој обитељи у којој је живела, да би целокупним својим бићем осећала присуство Господа и Мајке Божије у свом животу.
 
Кроз цео  земаљски живот она је носила свој крст, часно и смирено. По угледају на Свете жене мироносице, не узмичући пред болом, невољама и искушењима, знала је да без Крста и Голготе, нема Васкрсења. На тај начин, она је достигла у Васкрсење и живот Вечни. Помоћу Божијом, знала је да храбро издржи и  тугу, и бол, а неретко и понижење.
 
Крхка телом, била је јака духом, вером и надом у Господа. Тешко је речима описати њен монашки подвиг у манастиру Сопоћанима, а касније и у овој светињи, нашем распетом Косову и Метохији. Њен монашки живот је трајао непуних 60 година.  Безпоговорно је прошла све монашка послушања: за певницом, на њиви и воденици, у кухињи, и с радошћу радећи и најтеже послове.
 
1996. године, целокупно сестринство манастира Сопоћани, на челу са мати Даријом, а благословом тадашњег епископа, прешло је у овај манастир Гориоч. Монахиња Исидора је, управо овде, у овој светој обитељи, заједно са другим монахињама, Господу положила завете и примила Малу схиму.
2010. године постала је игуманија ове Свете обитељи, и својим смирењем, трпљењем и тихошћу, била је у свему пример својим сестрама. Упркос честим болестима и будући слабог здравља, мати Исидора, није никада остављала монашко правило и богослужење. Својом појавом, ширила је мир око себе, знајући да је мир Божији најпотребније стећи у животу, и да тај мир Божији управо представља Царство Божије које је унутра, у нама.
Наша мати Исидора, како је тихо живела, тако је тихо и напустила овај земаљски живот.
Уподобила се свом Женику, коме је цео живот следовала и за чију љубав је жртвовала све земаљско и свој живот на земљи.
 
Зато је данас: Блажени пут којим иде њена душа на Небо, у наручје свога Женика. Тело њено ћемо, до општег васкрсења, спустити у земљу њеног манастира, у ову свету, и мученичком крвљу и сузама, освештану Косовско-метохијску земљу.
Зато ми сви данас, сабрани поред одра наше драге мати Исидоре, уместо туге и надгробног ридања, радујемо се и певамо Господу песму: Алилуја.
 
Нека Господ дарује мати Исидори рајско насеље, а нама свима да подари веру, љубав и наду на Господа, да и ми, поучени светлим њеним примером, Господу принесемо подвиг и труд, како би на Небу, са свима светима, непрестано славили име Божије, које је дивно и прослављено у светима Његовим. Амин!