Свечано прослављен празник иконе Богородице Пећке у манастиру Пећкој Патријаршији

3. Јун 2011 - 12:33
ОдштампајОдштампај

У манастиру Пећкој Патријаршији свечано је прослављен празник чудотворне иконе Богородице Пећке. С благословом Патријарха Српског Свету Литургију служио је Епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење старешине храма Св. Саве у Београду, протојереја ставрофора Радивоја Панића и протојереј ставрофор Недељко Божић. Поред сестринства манастира на челу са игуманијом Февронијом у светој Литургији учествовала је група верника из Београда и Панчева.

Обраћајући се присутнима Владика Теодосије је рекао да је одлуком Св. Архијерејског Сабора на овогодишњем мајском заседању празник иконе Богородице Пећке, који је до сада обележаван локално, добио општецрквени карактер и одређено је да се прославља сваке године сутрадан по празнику Вазнесења.

Повест ове чудотворне иконе је веома занимљива. Њу је по предању сликао св. апостол и јеванђелист Лука, у Гетсиманији крај гроба Пресвете Богородице, 48. године. У Цариград ју је 460. пренео византијски цар Лав Мудри, ту је боравила у храму Мајке Божје све до 898. када је послата у Херсон, на Крим. Њу је тамо дочекао сам руски кнез, св. Владимир, који се пред њом крстио, о чему постоји запис, и отпочео са крштавањем руског народа. Око 989. икона се налазила у Великом Новгороду, одакле је пренета у Никеју. Њу је од цариградског патријарха добио на благослов св. Сава Српски, када се хиротонисао и донео је у Србију. По преносу патријаршије у Пећ, тамо је и ова светиња добила своје место и од тада се назива Пећком. Икона стоји у нарочитом трону и окићена је многобројним драгоценим украсима, као захвалност оних, чије су молитве пред њом услишене.

Икона Мајке Божје је учинила многа чуда у граду Пећи и уопште у народу: сачувала га од колере, била му утеха у вековима робовања, радост у жалости, лекар у болести, пријатељ у невољи, охрабрење у страдању и на самрти. Срби су је одувек безгранично волели, Турци се односили према њој коректно и са поштовањем, а Албанци чували Патријаршију и према икони гајили страхопоштовање.

С времена на време икона је ношена по српским крајевима, где је посећивала домове верника, у њима коначила и пред њом су читане даноноћне молитве. Пре седамдесет година била је и у Београду, необично свечано дочекана, о чему је писала сва тадашња штампа. Касније је посетила и Земун. Овој икони је посвећен посебан Акатист, дело митрополита Михаила из 1894. године. У њему је и припев: Радуј се заштитнице и спаситељко рода српскога, крстоноснога! У Пећи је у прошплости на празник иконе Богородице Пећке чудотворна икона ношена у литији кроз град, од куће до куће српских домаћина који су је свечано дочекивали.