Свечано прослављена ктиторска слава Манастира Грачанице - Свети и благоверни краљ Стефан II Милутин

12. Новембар 2017 - 14:18
ОдштампајОдштампај

У манастиру Грачаница данас је свечано прослављена ктиторска слава манастира, празник Св. Благовернок Краља Стефана II Милутина. Св. Литургију служио је Епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештенства Епархије. У Св. Литургији учествовало је монаштво више манастира Епархије као и бројни верни народ из Грачанице и осталих делова Косова и Метохије. Посебно је било много младих и деце. На крају Св. Литургије Владика је благословио и преломио славски колач, а сестре манастира су за све верне припремиле трпезу љубави.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
КТИТОРСКА СЛАВА У МАНАСТИРУ ГРАЧАНИЦА
 
Један од најлепших средњовековних манастира на Косову и Метохији, манастир Грачаница, је у недељу 12. новембра свечано прославио ктиторску славу, празник Св. Краља Милутина. Манастирска црква је била препуна верника са Косова и Метохије, али и из других делова Србије, а било је и педесетак поклоника пристиглих на славу из Црне Горе. Уз сестринство на литургији су биле и монахиње из манастира Успенија Пресвете Богородице у Ђаковици, али и две монахиње из грчког манастира Ормилије.
  
Свету архијерејску литургију је служио епископ рашко-призренски г. Теодосије, уз саслужење неколико свештеника и свештеномонаха из ове епархије. Велики број верника се причестио, највише деце, богослова призренске богословије и ученика ОШ,,Краљ Милутин" из Грачанице, која на овај дан прославља дан школе. Славски колач је осим сестринства грачаничког, принео и колектив ове школе.
 
Владика Теодосије је по завршетку литургије и резања славских колача, честитајући празник окупљенима, а посебно ученицима и наставницима ОШ,, Краљ Милутин“ у празничној беседи рекао:
 
- Св. краљ Милутин,Урош II, син краља Уроша I, био је један од најсветијих изданака лозе Немањића. Имао се на кога угледати: на Св. Стевана Немању, Св. Саву и Св. Стефана Првовенчаног и на свога оца, који су, иако будући силни владари земаљски, били понизни пред Богом, и који су примили службу Божју, на начин да они служе народу и да сачувају земљу и умноже добра у земљи којом су владали. Само је довољно да погледамо њихове плодове, који су остали иза њих. Они су то принели Господу из љубави у смирењу, често пута са сузама и подвигом и Господ је то примио и све је то остало до наших дана. Многи су служили и молили се светињама које су подигли наши дивни, славни, владари, нарочито из династије Немањића. Многи су спасили своје душе молећи се у тим светињама. И ми данас, сабрани овде у манастиру Грачаница, заиста благодаримо Св. краљу Милутину на његовом подвигу и љубави коју је он принео Богу и своме роду, благодаримо не само за ову његову најлепшу, последњу задужбину Грачаницу, благодаримо и за Богородицу Љевишку , и за манастир Бањску и старо Нагоричане у Македонији, и храм посвећен Пресветој Богородици, коју је он обновио у манастиру Хиландару, по Светој земљи је обнављао и подизао цркве и светиње, у манастиру Студеница подигао је цркву Св. Јоакиму и Ани и још безброј светиња и манастира, које је он обновио или из темеља подигао. Колико је година владао, толико је цркава обновио и подигао, тако се он заветовао Богу, јер је знао да је овоземљско царство, колико год било славно и силно, пролазно, али из овог живота нам треба ући у вечни живот, и из овог земаљског шара, ући у онај лепши живот, Царство Христово, у Царство Небеско.
    
Владика је рекао да је данашња слава служење Богу и благодарење Њему, у времену које је можда најтеже:
 
- Никада нас није било мање на овим просторима, никада нас нису више прогонили, и хтели да затру наше постојање и ове светиње, али сила Божја дејствује и кроз немоћ се пројављује, не да Господ да се Његова Црква уништи. До краја света и века она ће опстати, постојати. А сви они силници који су хтели да униште Цркву Христову, они су били поражени како некад тако и данас и тако ће бити и убудуће.
 
Владика је рекао да је на бденију у манастиру уочи славе, света грачаничка обитељ добила још две монахиње:
 
- Нарочито нас је Господ обрадовао синоћ на бденију. Ова света обитељ је добила још две монахиње, пострижене су у монашки образ, анђелски лик су примиле на себе да овде, живећи у монашком подвигу, подражавају свете анђеле, херувиме и серафиме који пламено служе Богу и стоје пред лицем његовим.
 
На крају беседе владика је рекао да, водећи рачуна о свом животу, треба да у смирењу служимо Богу и да чврсто и одлучно стојимо на путу Христовом, да одолевамо нашим непријатељима, који стално хоће да нас помере са тог пута:
 
- Само ако будемо на том путу Христовом, -рекао је владика Теодосије, - моћи ћемо и у овом животу, на овим светим просторима и сачувати ове наше светиње да би и ми били изданци светородне лозе Немањића и свих лоза владарских, које су просијале и донеле слатке плодове, зреле плодове у роду српском.
 
Лепо време је послужило празнику, па је у порти приређен културно-уметнички програм, који су са ђацима ОШ,, Краљ Милутин“ припремили вероучитељ Јован Радић и наставник музичког Лазар Данић. Деца су, пред владиком и гостима отпевала пар песама, а неколико ученика различитог узраста је говорилило стихове посвећене Краљу Милутину, Симониди и Светим Немањићима.
 
Честитајући празник сестринству и окупљенима за трпезом љубави у манастирској трпезарији, отац Иларион, игуман манастира Драганац, је рекао да се радовао док су дечица певала и рецитовала, и имао осећај као да су сви окупљени као вршњаци, јер је и сама служба празнична и весеље сведочанство Васкрсења Христовог и обнове Цркве.
 
-Радост је и част да имамо школу која носи име Краља Милутина, која достојанствено и ваљано прославља празник и ваљано васпитава децу и то се види на који начин певају и говоре. Лепо је када се старице монахиње радују као деца, и када деца делују као да су вековима стара, зато што су као мала довођена под сводове Свете Грачаничке цркве и одрастала су и одрастају под фреском Св. Краља Милутина и краљице Симониде.
    
Владика Теодосије се и после ручка задржао у порти разговарајући са народом и свештенством, а у цркву су и у току дана долазили верници на поклоњење, а било је и венчања.
 
Иначе, грачаничка основна школа која је уз манастир прославила славу, је једна од најстаријих српских школа на Косову и Метохији. Почетак рада ове школе, према подацима Боривоја Манића, учитеља ове школе, обележава се доласком Ристе Призренца у манастир Грачаница давне 1759. године. У почетку је то била манстирска школа, а учитељи су били свештеници, потомци Ристе Призренца, који су били у исто време и старатељи манастира. Световна школа је почела да ради 1874. године, а њен први учитељ је Стеван Максимовић, даљи потомак Ристе Призренца. Школа је у кругу манастира, све до 1925. године. Континуитет рада школе је прекидан ратовима којих је од 1874. до 1995. године било пет. У најдужем периоду мира и слободе, од 1874/75. до 1995/96. године, школа је достигла највиши степен свога развоја. Од четворогодишње прерасла је у осморазредну основну школу. Школски простор се увећао, настава унапредила, број ученика је вишеструко порастао, а у школи сада ради стотину радника чија је стручност у складу са потребама савремене основне школе.
 
Нова школска зграда саграђена је саграђена 1962. године на месту где се и данас налази основна школа. Кроз деценије и векове школа је мењала називе. Од 1926. године школа је носила име народног хероја Момчила Поповића, заслужног борца у ослободилачком рату, а од 2004. г.преименована је у ОШ „Краљ Милутин“. Ову школу данас похађа и око 715 ђака, од 1.до 8. разреда у две смене. Никада у својој историји школа није имала толико ђака, од оних најмлађих у предшколском образовању, па до високошколаца(у њој су смештене и три средње школе). Већина радника који су данас запослени су из Грачанице и оближњих места, што значи да су привржени своме завичају и у њему виде своју будућност.
 
Оливера Радић