Врховни командант НАТО снага Европе Адмирал Џејмс Ставридис посетио манастир Високи Дечани

26. Март 2010 - 12:45
ОдштампајОдштампај

Његово Преосвештенство Викарни Епископ Липљански Г. Теодосије примио је данас у манастиру Високи Дечани Врховног команданта НАТО снага Европе, америчког адмирала Џејмса Ставридиса. Адмирал Ставридис, који је грчког и православног порекла, показао је велико интересовање за манастир Високи Дечани и очување српских православних светиња на Косову и Метохији. У разговору са адмиралом Ставридисом Владика Теодосије је нагласио значај присуства међународних мировних снага на Косову и Метохији и напоменуо да је за Српску Православну Цркву нарочито важно да снаге КФОР-а и даље наставе да обезбеђују осам најважнијих српских светиња у Покрајини. Адмирал Ставридис је уверио Владику Теодосија да НАТО неће предузимати никакве даље кораке везане за заштиту срспких светиња без дијалога са Српском Православном Црквом и да ће се забринутост СПЦ за безбедносна питања озбиљно узети у обзир.

Са Адмиралом Ставридисом манастир Дечани посетили су и командант КФОР-а немачки генерал Маркус Бентлер, командант борбене-групе Исток амерички бригадни генерал Алан Дорман, командант борбене-групе Запад пуковник Винћенцо Грасо (Италија) као и чланови ужег тима адмирала Ставридиса и главног штаба НАТО алијансе. Владика Теодосије је адмиралу Ставридису захвалио на труду који КФОР улаже у заштиту српским православним светињама додавши да Црква цени допринос КФОР-а у процесу повратка (нарочито у метохијским енклавама) као и подршку коју војници редовно пружају приликом обезбеђивања верских свечаности у безбедносно угроженим деловима Косова и Метохије.

Епископ Теодосије је у јануару месецу на челу делегације СПЦ посетио политичко седиште НАТО савеза у Бриселу где је пренео забринутост Цркве због оног што Црква види као преурањено смањење НАТО снага на Косову и Метохији и апеловао на НАТО представнике да православне светиње које тренутно обезбеђује КФОР не би требало предавати у надлежност Косовске полиције јер је реч о веома важним и осетљивим објектима чије је очување од ширег не само верског и културног, већ и политичког значаја за све оне који желе мир и стабилност на овом делу Балкана. Болна искуства СПЦ посебно из марта 2004. године као и напад на манастир Високи Дечане у марту 2007. год. показали су да на Косову и Метохији још има екстремиста који желе да униште највредније духовне и културне споменике, од којих су четири на листи Светске културне баштине УНЕСКО.

На седници амбасадора НАТО земаља 29. јуна 2009. године донесена је одлука да се започне са преструтурирањем снага КФОР-а почетком 2010. године. Српска Православна Црква није била обавештена о овим плановима све до краја 2009. године када је Свети Архијерејски Синод одлучио да се крене у дипломатску мисију и укаже међународној заједници на могуће ризике који могу да произађу из процеса смањења НАТО снага. Са 16.000 КФОР војника број мировних снага је до фебруара ове године смањен на 10.000. Према плановима Алијансе у следећој фази број војника треба да буде смањен на 6.500 војника, а потом у 2012 на 2.500 војника, иако временски рокови још нису тачно утврђени. Такође је промењена и борбена организација мировних снага и мултинационалне бригаде су замењене мањим организационим целинама - борбеним групама (Истог, Запад, Север и Југ). Иако процес дефиксирања (unfixing) тј. укидања сталног војног присуства око 8 православних светиња које обезбеђује КФОР још није почео, НАТО има намеру да се у склопу општег смањења броја војника КФОР-а разматра селективно и на основу безбедносних процена и ово питање. Како је објашњено делегацији СПЦ у Бриселу, а потом у Берлину и Париз процес дефиксирања објеката СПЦ треба претходно да буде одобрен од стране амбасадора НАТО Алијансе и сваки поједини случај ће посебно бити разматран.

Снаге КФОР-а тренутно обезбеђују следеће српске православне манастире: Пећку Патријаршију, Високе Дечане, Грачаницу, Девич, Свете Архангеле, Гориоч, Зочиште и Будисавце. Реч је о најзначајнијим и најугроженијим манастирима од којих су два била запаљена у Мартовском погрому 2004. године (Девич и Свети Архангели). Сви манастири, осим Грачанице, налазе се у посебно осетљивом западном делу Покрајине, Метохији и Дреници (Девич).