Подгорички протојереј Велибор Џомић, објавио је у претходних 20так наставака у дневном листу Правда анализу збивања у Епархији Рашко-призренској и Косовско-метохијској која заслужује сваку пажњу. У светлу објављених чињеница аутор приказује збивања у овој Епархији у последњих неколико година на начин који до сада није био познат широј јавности. Текстови о. Велибора су доступни на његовом блогу - Борба за веру http://velibordzomic.blogspot.com/

У Старом Грацку, код Липљана, данас је обележена 11. годишњица од злочина у коме су албански екстремисти, припадници ОВК, мучки убили 14 Срба. Парастос убијеним жетеоцима, пред спомен-плочом у центру Старог Грацка, служио је Мјестобљуститељ Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске Г. Амфилохије са Епископом Липљаниским Теодосијем, јерејем Савом Шмигићем, секретаром Епархије и свештенством.

Митрополит Амфилохије се присутнима обратио следећим речима:

"Од свих злочина, браћо, учињених прво од моћника који су тиранију подигли са земље на небо 1999. године, па онда и злочина немалих учињених у грађанском рату на Косову и Метохији последњих деценија, посебно место по свирепости, по безумности, заузима злочин који је учињен на данашњи дан овде над невиним жетеоцима. И као што је косовски божур никао из крви невино побијених косовских витезова који су бранили свој образ, веру и отаџбину, тако ће и из пшеничног класја ливаде на којој су пострадали жетеоци изнићи нешто што је неуништиво и незаборавно. На првом месту то је памћење тога злочина и те свирепости. Јер заборавити тако свирепи, нечовечни и безбожни злочин, значило би дати могућност да се и у будућности такви злочини понављају. Ко год је кроз историју градио своју судбину и своје достојанство на таквим злочинима, пре или касније тај је од Бога био прозван и призван и обележен тим и таквим злочином. По народној "Бог је спор, али је достижан". Свака неправда, а поготово таква неправда, и крв проливена у таквом злочину вапије к небу, као крв оних мученика описаних по Отркивењу Јовановом, као крв свих оних који су невино кроз историју у било ком времену и било ком народу пострадали.

Звучни запис беседе Митрополита Амфилохија 11 МБ

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Бр. 23, 22. јул 2010.
у Београду

Његовом Преосвештенству
умировљеном Епископу рашко-призренском
господину др Артемију
Манастир Шишатовац

Предмет: захтев да Информативна служба Српске Православне Цркве објави текст Мало уздарје: одговор на нападе епископа Атанасија

Ваше Преосвештенство,

Јуче, 21. јула, у Информативну службу Српске Православне Цркве приспео је, електронском поштом, Ваш текст Мало уздарје: одговор на нападе епископа Атанасија, уз Ваш пропратни акт, којим, позивајући се на Закон о медијима и на морално начело да се чује и друга страна, молите да Информативна служба Српске Православне Цркве објави Ваш гореспоменути текст.

Иако Вам је знано, Преосвештени брате и саслужитељу, да је потписник ових редака у Светом Синоду одговоран за рад Информативне службе, Ви свој допис нисте упутили истоме него сте га доставили безлично, Информативној служби као установи, те остаје нејасно зашто у свом кратком пропратном акту употребљавате личну заменицу Ви и присвојну заменицу Ваш (са великим почетним словом) када немате у виду конкретног личносног адресата него установу. Нећу Вам одговорити по начелу реципроцитета - ни безлично, ни преко Вашега јерођакона Дамјана, ни преко неког од уредникâ или сарадникâ Информативне службе - него лично и непосредно, поштујући основни протоколарни ред и, више од тога, дужни однос према епископском чину и достојанству, при чему никаквог значаја нема то да ли је неко епархијски, викарни, умировљени или чак титуларни епископ.

И поред апела Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа Рашко-призренског Г. Артемија који је, додуше тек након умољавања од стране Св. Арх. Синода СПЦ, пристао да позове одбегло монаштво на покајање и поштовање црквеног поретка, група одбеглих монаха из манастира Црна Река наставља са антицрквеном интернет активношћу преко свог „сајта у егзилу“, користећи незаконито грб СПЦ и име Епархије Рашко-призренске. С обзиром да ти монаси тако громогласно тврде да све раде са благословом свог духовника, Владике Артемија, због кога су, како кажу, и напустили своју светињу, с правом се питамо да ли су и за ту антиканонску и антицрквену активност добили „благослов“ или су, пак, у међувремену постали непослушни свом духовнику. Истовремено, ова група монаха, која тренутно живи већином у приватном објекту у селу Љуљаци код Краљева, преко електронских порука које свакодневно прослеђују на стотине адреса, учествује у ширењу суманутих прича рашчињеног Дејана Виловског о „политичком и верском прогону“.

Истине ради, користимо прилику да обавестимо јавност на који начин се спроводи интернет активност одбеглих црноречких монаха и то на основу информација које су пронађене у компјутеру јеромонаха Наума Мирковића у манастиру Црна Река након њиховог напуштања манастира. Поред осталог доказног материјала, ови садржаји су предати на увид Црквеном суду Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске ради даљег црквено-судског поступка, који је по одлуци Мјестобљуститеља Епархије Митрополита Амфилохија покренут против свих одбеглих клирика.

Данас поподне, тачно у 17.00 часова зазвонила су звона на свим парохијским и манастирским храмовима широм Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске означавајући почетак Молебана за Косово и Метохију и спасење верног народа који живи на овим распетим просторима. Молебан за Косово и Метохију у манастиру Грачаница служио је Мјестобљуститељ Епархије Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије уз учешће Викарног Епископа Теодосија, свештенства, монаштва и верног народа који се окупио у грачаничком храму. Молебани су по благослову Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја служени у свим храмовима СПЦ, у Србији, Црној Гори, Републици Српској као и дијаспори.

Обраћајући се присутном верном народу у беседи на крају молебана, Митрополит Амфилохије је рекао да смо се заједно окупили да узнесемо молитву за спасење народа на Косову и Метохији, да Господ подари правду свима којима је учињена неправда.- Помолисмо се да Бог наш који није у сили него у правди да умудри и уразуми судије земаљске да не суде ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога и да подари правду и мир и сачува јединство наше отаџбине и обдари праведношћу све земаљске народа, рекао је Митрополит Амфилохије.

Звучни запис беседе Митрополита Амфилохија 11 МБ

у Београду, 22. јули 2010.

Данас Србија води једну од највећих битака у својој историји да сачува своју душу и одбрани своју Свету земљу Косово и Метохију.

Ово судбоносно питање решава се данас у Хагу. Какво год решење да буде донето, ми се морамо изборити да се преговорима дође до најцелисходнијег решења за Косово и Метохију, које ће бити прихватљиво за Србе и Албанце, да би заједно живели у миру и благостању и имали безбедну будућност.

Изјава рашчињеног протосинђела Симеона Виловског, коју је медијима проследио његов адвокат Бранислав Тапушковић, није ништа друго до памфлет који се пре неколико дана појавио на антицрквеним грчким сајтовима. У њему и сличним текстовима Виловски и његови истомишљеници бесомучно оптужују СПЦ и Србију за практиковање верског и политичког прогона. Србија се у тим текстовима представља као недемократска и тоталитарна држава, а СПЦ се оптужује за „издају Православља“ и спровођење „инквизиције“ против оних који неће да признају папу(!?). Истовремено, са блаћењем личности Његове Светости Патријарха Иринеја и епископата СПЦ Виловски себе промовише за „највећег праведника“ и наводну жртву тих „прогона“. Колико су утемељене ове потпуно апсурдне и безочне тврдње, најбоље се види из горепоменутог текста г. Виловског и речника који користи, али и неистина о наводно празним манастирима, “одласку сто монаха са Косова” и других бесмислица које могу да прођу једино код необавештеног, и на сву срећу, врло ограниченог дела грчке јавности. Односи Грчке Цркве и СПЦ су више него срдачни и непосредни и нико од грчких архијереја није стао у одбрану Виловског као рашчињеног српског свештеномонаха, као што исти нема подршку ниједног епархијског архијереја у СПЦ. Истовремено, односи Грчке и Србије су засновани на дубоком узајамном уважавању два братска народа.